Jedinstvena i turistički prenapučena Venecija počinje se odmicati od masovnog turizma. Naime, želi se uvesti red u grad koji je svake godine primao 20-ak miliona turista, koliko ih npr. ugošćuje cela Hrvatska. Kruzeri su u Veneciji odnedavno zabranjeni, a svim posetiocima koji ovde ne noće, naplaćivaće se ulaz u grad.
U, kako mu tepaju, najlepšem dnevnom boravku u Italiji smestio se, kažu, najstariji caffe bar na Starom kontinentu, koji kontinuirano radi od 1720. U njemu je sve kao pre tri veka. Svaka dvorana ima svoju priču, materijali su autentični, baš poput mramornih stolova. Uz šolju kafe ovde su nekad sedile dame u raskošnim haljinama, sastajali su se političari, sklapali dogovori, pisala istorija Evrope, a nastale su ovde i prve novine. Glas se proširio izvan granica Evrope, danas je svetski brend, mesto koje se u Veneciji mora posetiti.
– Interijer je promenjen 1850. Doslednost je adut ovog mesta, do danas je razlog zbog kojega je Floriano Francescani otvorio bar ostao isti. Ovde se, naime, okupljala svetska klijentela, i to uz šolju kafe, koja je u to vreme bila revolucionarni napitak. Dolazio je Casanova, revolucionari iz 1800., bilo je tu politike, društva, žutila, sve ono što danas nazivamo “social” – govori Annarita Panebianco, caffe bar Florian.
Zaposleno je čak 85 osoba, imaju 500 sedećih mjesta, svoj porculan, svoju mešavinu za kafu i kakao te zavidan pogled na baziliku svetog Marka i turiste iz celoga sveta. I nakon pandemije čeka se u redu za najveće atrakcije, ali za grad na laguni, koji je pre posećivalo između 15 i 25 miliona turista – ovo je gotovo ništa. Za gondole se red ne čeka.
Venecija je tokom pandemije COVID-a odahnula. Masovni turizam želi ostaviti iza leđa, a od sledećeg leta, prva u svetu -, kojih je doista previše.
– Želimo da turist koji bira Veneciju, ovde provede više dana, želimo da doživi grad, a ne da u njemu ostane 3 sata, napravi “selfie” i ode. Zato ćemo zahtevati od turista rezervacije poseta, baš kao što je to slučaj sa svime tokom pandemije. To će vrediti i za ulazak u Veneciju – objašnjava Simone Venturini, odgovoran za turizam i ekonomski razvoj Venecije.
Plaćaće se od 3 do 10 evra, radnim danom manje, vikendom i praznicima više. I to nije sve od promena. Nakon 10 godina bitke protiv kruzera, stotine protesta i apela, italijanska vlada naglo je zabranila ulazak u lagunu kruzerima. Za aktiviste je to tek prvi korak, rat još traje, jer je u planu gradnja luke nadomak Venecije.
– Brodovi bi i dalje ostajali u laguni. To bi bio izgubljeni rat, zato što treba 60 miliona evra samo da bi napravili vezove u Margheri, a to je industrijska luka i ne ide uz turizam jer je vrlo opasno – smatra Cristiano Gasparetto, aktivist udruženja No Grandi Navi.
Potrošilo bi se za kopanje u laguni – što je zabranjeno. Kruzeri su plovili samo 150 metara od zaštićenog starog jezgra, a viši su od svih građevina. Uz to, zagađuju i uništavaju pejzaž. Tih turista više nema, što je za prodavače na Trgu svetoga Mraka velik udarac.
Nakon pandemije pune ruke posla imaju i jedinstveni dizajneri, proizvođači autentičnih suvenira. Turista je spreman potrošiti. Želi se zavući u uske venecijanske kalete, čuti priču malih zanatlija, doživeti i disati život Venecije.
Ovaj jedinstveni grad odlučio se za drugu vrstu turizma. Hoće li u tome potpuno uspeti ili je novac koji nosi masovni turizam premirisan, tek ćemo videti.
Izvor: Turizmoteka
Fotografija: Pixabay.com
