fbpx

Venecija se odlučila za drugu vrstu turizma

Venice

Jedinstvena i turistički prenapučena Venecija počinje se odmicati od masovnog turizma. Naime, želi se uvesti red u grad koji je svake godine primao 20-ak miliona turista, koliko ih npr. ugošćuje cela Hrvatska. Kruzeri su u Veneciji odnedavno zabranjeni, a svim posetiocima koji ovde ne noće, naplaćivaće se ulaz u grad.

U, kako mu tepaju, najlepšem dnevnom boravku u Italiji smestio se, kažu, najstariji caffe bar na Starom kontinentu, koji kontinuirano radi od 1720. U njemu je sve kao pre tri veka. Svaka dvorana ima svoju priču, materijali su autentični, baš poput mramornih stolova. Uz šolju kafe ovde su nekad sedile dame u raskošnim haljinama, sastajali su se političari, sklapali dogovori, pisala istorija Evrope, a nastale su ovde i prve novine. Glas se proširio izvan granica Evrope, danas je svetski brend, mesto koje se u Veneciji mora posetiti.

– Interijer je promenjen 1850. Doslednost je adut ovog mesta, do danas je razlog zbog kojega je Floriano Francescani otvorio bar ostao isti. Ovde se, naime, okupljala svetska klijentela, i to uz šolju kafe, koja je u to vreme bila revolucionarni napitak. Dolazio je Casanova, revolucionari iz 1800., bilo je tu politike, društva, žutila, sve ono što danas nazivamo “social” – govori Annarita Panebianco, caffe bar Florian.

Zaposleno je čak 85 osoba, imaju 500 sedećih mjesta, svoj porculan, svoju mešavinu za kafu i kakao te zavidan pogled na baziliku svetog Marka i turiste iz celoga sveta. I nakon pandemije čeka se u redu za najveće atrakcije, ali za grad na laguni, koji je pre posećivalo između 15 i 25 miliona turista – ovo je gotovo ništa. Za gondole se red ne čeka.

Venecija je tokom pandemije COVID-a odahnula. Masovni turizam želi ostaviti iza leđa, a od sledećeg leta, prva u svetu -, kojih je doista previše.

– Želimo da turist koji bira Veneciju, ovde provede više dana, želimo da doživi grad, a ne da u njemu ostane 3 sata, napravi “selfie” i ode. Zato ćemo zahtevati od turista rezervacije poseta, baš kao što je to slučaj sa svime tokom pandemije. To će vrediti i za ulazak u Veneciju – objašnjava Simone Venturini, odgovoran za turizam i ekonomski razvoj Venecije.

Plaćaće se od 3 do 10 evra, radnim danom manje, vikendom i praznicima više. I to nije sve od promena. Nakon 10 godina bitke protiv kruzera, stotine protesta i apela, italijanska vlada naglo je zabranila ulazak u lagunu kruzerima. Za aktiviste je to tek prvi korak, rat još traje, jer je u planu gradnja luke nadomak Venecije.

– Brodovi bi i dalje ostajali u laguni. To bi bio izgubljeni rat, zato što treba 60 miliona evra samo da bi napravili vezove u Margheri, a to je industrijska luka i ne ide uz turizam jer je vrlo opasno – smatra Cristiano Gasparetto, aktivist udruženja No Grandi Navi.

Potrošilo bi se za kopanje u laguni – što je zabranjeno. Kruzeri su plovili samo 150 metara od zaštićenog starog jezgra, a viši su od svih građevina. Uz to, zagađuju i uništavaju pejzaž. Tih turista više nema, što je za prodavače na Trgu svetoga Mraka velik udarac.

Nakon pandemije pune ruke posla imaju i jedinstveni dizajneri, proizvođači autentičnih suvenira. Turista je spreman potrošiti. Želi se zavući u uske venecijanske kalete, čuti priču malih zanatlija, doživeti i disati život Venecije.

Ovaj jedinstveni grad odlučio se za drugu vrstu turizma. Hoće li u tome potpuno uspeti ili je novac koji nosi masovni turizam premirisan, tek ćemo videti.

Izvor: Turizmoteka

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!