Pandemija COVID-19 zaustavila je globalnu turističku industriju 2020. godine. Kada se vakcine počinju uvoditi, postoji nada da će se međunarodna putovanja uskoro moći nastaviti, ali tačno kada – i kako – je pitanje od milion dolara.
Pre COVID-19 postojala je velika zabrinutost oko toga da li je turizam narastao preveliko za našu planetu. Bilo je poziva da se turizam smanji, učini ga ekološki održivijim i pomogne da lokacije koje su previše obilazile postanu otpornije na krize.
Međutim, sada gotovo da nema međunarodnih putovanja u 2020. godini, sada imamo suprotan problem. Pandemija je prouzrokovala globalni pad međunarodnih dolazaka turista za 70% od januara do avgusta, u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Najviše su pogođene destinacije koje se oslanjaju na međunarodne turiste. Mnogi su u zemljama u razvoju, gde je turizam glavna zarada. Na primer, prema Svetskoj banci, turizam čini skoro 15% BDP-a Tajlanda, zbog čega je nedavno počeo da dozvoljava odabranim stranim turistima da se vrate za duži boravak.
Ali pokušaji ponovnog pokretanja međunarodnih putovanja u širem obimu do sada su propali zbog uzastopnih talasa COVID-19.
U Velikoj Britaniji i Južnoj Africi pojavila prenosivija i teže kontrolisana varijanta koronavirusa, desetine zemalja najavile su da će zatvoriti vrata putnicima iz obe nacije. Neke zemlje, poput Japana i Izraela, otišle su korak dalje, zabranivši ulazak svim stranim državljanima. Čak i pre ovoga, predloženi su putnički mehurići i hodnici između zemalja, ali je malo njih uspelo da se ukoreni.
Sa zatvorenim granicama, mnoge zemlje su se usredsredile na privlačenje domaćih turista. Ovo je pomoglo održavanju ekonomske stabilnosti u zemljama poput Kine i Japana.
Nade u brz oporavak međunarodnih putovanja sada su vezane za srebrni metak: brzu i široko rasprostranjenu vakcinu.
Pored ovoga, verujemo da će povratak ljudi u vazduh ponovo oblikovati tri ključna problema.Koji putni propisi će se pokazati efikasnim?
Zdravstveni uslovi za putovanja uskoro mogu početi da liče na prošlost. Sedamdesetih godina prošlog veka odgovarajuće vakcinacije i zdravstvene dozvole bili su od suštinskog značaja za putovanja u i iz mnogih zemalja. Vakcinacija protiv koronavirusa verovatno će postati sličan standard za međunarodne letove.
Sve zemlje bi to trebalo brzo da usvoje, a moglo bi se primeniti i šire – na primer u hotelima.
Međutim, za svaki režim vakcinacije trebaće vlade da usvoje jake zakone i propise. Digitalne putne propusnice i pasoši za vakcinaciju mogu biti jedno rešenje, ali da bi funkcionisale, biće im potrebna prekogranična standardizacija.
Jedno od rešenja može biti CommonPass, novi digitalni zdravstveni pasoš za koji se čini da je pouzdan model za dosledno potvrđivanje statusa ljudi bez COVID-a širom sveta.
Ostale zdravstvene mere takođe će ostati vitalne, uključujući obavezne maske u letu, testiranje pre polaska i dolaska, obavezno stavljanje u karantin i socijalno distanciranje. Ako je primanje vakcinacije na destinacijama malo, ove mere će postati još važnije.
Međunarodno udruženje vazdušnog transporta očekuje da avio-industrija neće ponovo dostići nivo predpandemije bar do 2024. godine. To znači da će za svako ponovno pokretanje turizma biti potrebno obnavljanje saobraćajne infrastrukture i mreža, posebno za vazduhoplovstvo i krstarenje.
Mnogi avioni su sada parkirani u pustinjama u SAD-u i Australiji. Pre ponovnog započinjanja letova moraće da ih se preuzme i temeljito servisira. Posade će morati biti unajmljene ili prekvalifikovane.
Ali to nije tako jednostavno kao samo vraćanje aviona u vazduh. Strahovitiji izazov za aviokompanije biće ponovna uspostava vazdušnih ruta, istovremeno osiguravajući njihovu održivost.
Kako aviokompanije polako ponovo grade ove mreže, putnici će morati da trpe ređe veze, duža putovanja i duža usputna zaustavljanja.
ednim. Ovo ne sluti na dobro za planetu.
Ipak postoje neke ohrabrujuće vesti. U SAD-u su smanjene domaće avionske karte, i iako su drastično smanjeni međunarodni redovi letenja, mala cena zadržava neke cene niže.
Manje i spretnije aviokompanije trebale bi da rade bolje. I očekujte da će manji i efikasniji avioni takođe postati češći. Potražnja za letovima na duge relacije može ostati neko vreme niska.
U međuvremenu, aerodromima će biti potrebne privremene ili trajne rekonfiguracije kako bi se upravljalo novim javnim pregledima i aranžmanima za ispitivanje zdravlja – pružajući još jednu moguću frustraciju putnicima.
Brodovi za krstarenje i lučki terminali suočiće se sa sličnim zahtevima, kao i hoteli i drugi pružaoci smeštaja.
Fotografija: Pixabay.com
