U poslednje vreme imamo priliku da vidimo različite ankete i rezultate tih anketa i informacija iz udruženja, povodom uticaja pandemije. Svako od tih istraživanja je dalo slične rezultate, a to je da je došlo do jasnog pada u broju rezervacija u Srbiji. Ipak mnogi nisu obuhvatili neke druge tipove smeštaja, tako da smo odlučili da proširimo istraživanje.
Istraživanjem smo obuhvatili smeštaje osim iz gradskih oblasti, takođe i one iz ruralnih i planinskih oblasti, kao i male iznajmljivače. Rezultati nisu bili ohrabrujući, ali je primetno da su određeni vlasnici i menadžeri smeštaja uspeli da izvuku poslovanje, zahvaljući tome što su imali konekcije sa strancima koji su odlučili da čekaju da prođe vanredno stanje, odsedajući u nekom od smeštaja u Srbiji ili zahvaljući domaćim gostima, koji su iskoristili priliku rada od kuće, da pobegnu iz grada.
Uzorak ankete
U ovom istraživanju je učestvovalo više od stotinu vlasnika i menadžera, koji, zajedno, na raspolaganju imaju više stotina smeštajnih jedinica širom Srbije. Najveći broj ispitanika, čak 35.7% je iz Beograda, dok za njima idu Zlatibor, Kopaonik, Novi Sad…
Preko 90% ispitanika tvrdi da im je ova godina počela bolje od prošle (2019.). Ovakva tvrdnja je u saglasnosti sa javnim statistikama i predviđanjima Svetske turitičke organizacije (UNWTO). Ali nažalost, mnogi su već u toku februara primetili značajan pad broja stranih turista, pogotovo onih koji dolaze iz Kine.
Mart 2019 – mart 2020.
U našem uzorku smeštaja možemo da primetimo da je vidljiviji pad rezervacija u ruralnim i planinskim oblastima tek počeo u toku marta meseca. Prosečna popunjenost u mesecu martu 2019. godine je iznosila malo preko 50% u gradskim sredinama, dok je u ruralnim i planinskim iznosila preko 60%.
Tako je u gradskim sredinama u toku marta ove godine prosečna popunjenost bila malo iznad 40%, dok je u ruralnim i planinskim oblastima, prosječna popunjenost bila malo ispod 40%.
Medijalna vrednost popunjenosti u gradskim oblastima, u martu 2019. iznosi 66.5%, dok je u martu 2020. 40%
Medijalna vrednost popunjenosti u ruralnim i planinskim oblastima, u martu 2019. iznosi 69%, dok je u martu 2020. takođe 40% kao i u gradskoj sredini.
April 2019 – april 2020.
April mesec je prošlih godina bio karakterističan kao popularan turistički mesec u gradskim sredinama i kao slabiji mesec na planinama. Ove godine je ipak situacija dosta lošija i vidljiv je pad u odnosu na sve prošle godine. U gradskim sredinama je taj pad išao i do 100% kod hotela i objekata koji su obustavili prodaju za taj mesec, usled vanrednog stanja.
Uporedo posmatrajući ova dva perioda u gradskoj sredini, možemo da vidimo da je prošle godine prosečna popunjenost bila 66%, dok je ove godine bila jedva 17.5%. Ali u ovoj situaciji medijalna vrednost popunjenosti daje jasniju sliku, tako je u aprilu 2019. godine iznosila 70%, dok je u aprilu 2020. iznosila 3.55%.
Ako posmatramo ruralnu i planinsku oblast, situacija je nije mnogo drugačija. Prosečna popunjenost u aprilu 2019. godine je bila 62.3%, dok je ove godine bila 17.1%. Zbog vanredne situacije i u ovim oblastima medijalna popunjenost daje jasniju sliku, u aprilu 2019. je iznosila 67.5%, dok je u aprilu ove godine iznosila 3.7%
Ali ono što je primetno je da je turizam bio slabiji na Zlatiboru i Kopaoniku, dok su smeštaji iz uzorka, u blizini Beograda, kao na primer Divčibare, prijavili popunjenost, koja se kretala i do 90%. Ovaj veliki procenat popunjenosti je bio najprimetniji u vikendicama, brvnarama i ostalim tipovima pojedinačnog smeštaja.
Loša popunjenost je prvenstveno rezultat pada broja stranih gostiju i smanjene mobilnosti domaćih gostiju. Svakako, kao što smo na početku teksta spomenuli, naši sugrađani su iskoristili mogućnost rada od kuće, da sa porodicom, partnerom ili sa prijateljima napuste privremeno gradsku sredinu.
Prvomajski praznici 2019 – 2020.
Prvomajski praznici su tradicionalno period kada se na dan ili nekoliko dana posećuju vangradske oblasti, u cilju druženja. Za razliku od ostatka meseca aprila, za prvomajske praznike je mobilnost bila veća, a sam 1. maj je bio u petak ove godine. Ovo sve vodi tome da je ruralna oblast bila bolje posećena od ostatka aprila.
Prosečna popunjenost za prvomajske praznike (28. april – 02. maj) 2019. godine, za ruralnu i planinsku oblast je iznosila 60.7%, dok je ove godine godine iznosila 25.8%. Veći pad prijavljuju smeštaji sa Zlatibora, dok oblasti blizu Beograda i Kopaonik prijavljuju manji pad.
Medijalna vrednost popunjenosti za 2019. godinu iznosi 72.5%, dok je ove godine iznosila 11%, što je rezultat velikog broja smeštaja koji prijavljuju da nisu imali goste u ovom periodu. Ovo smanjenje može da se pripiše i tome da je jedan broj vlasnika vikendica i ostalih privatnih smeštaja odlučio da ove godine svoje smeštaje iskoristi za svoj odmor i odmor svoje porodice, umesto da izdaju smeštaj gostima, što je razumljivo, uzimajući u obzir okolnosti u kojima su se našli.
Prosečna cena noćenja
Uporedo posmatrajući 2019. i 2020. godinu, veliki broj smeštaja u uzorku je naglasio da nisu spuštali svoje cene u ovoj godinu, u odnosu na prošlu. Ipak oni koji su naveli da je došlo do smanjenja prosečne cene noćenja, objašnjavaju da je to smanjenje se kretalo od 10-40%.
U gradskim oblastima je smanjenje cena bilo veće, u proseku oko 30%, dok je u ruralnim i planinskim sredinama to smanjenje bilo manje, u proseku 15%
U gradskim sredinama, ispitanici prijavljuju gubitak od preko 80.000 evra usled otkazanih rezervacija, dok u ruralnim i planinskim sredinama prijavljuju gubitak od preko 60.000 evra.
Kakva su očekivanja i dolazi li do oporavka?
Iako je u turizmu bio jedan vidljivo loš period, koji još uvek nije prošao, optimizam se polako vraća. Da rezervacija sada ima više, potvrđuje 75% ispitanika. Dok 25% ispitanika navodi da i dalje nema porasta rezervacija.
Na pitanje da li je za oporavak potrebno okrenuti se domaćem, regionalnim ili stranim tržištima, 22.7% ispitanika smatra da je ključ okrenuti se domaćim gostima, dok 27.3% ispitanika tvrdi da je potrebno pored domaćeg tržišta okrenuti se i privlačenju regionalnih gostiju, 22.7% takođe smatra da je ključ oporavka isključivo u privlačenju regionalnih turista, dok 27.3% smatra da pored domaćih treba ciljati i strane turiste.
Iako su mišljenja podeljena, evidentno je da za oporavak većina smatra da je u kratkom roku najbitnije privući i zadržati domaće goste.
Na pitanje, koja je najveća prednost koju bi Srbija trebala da reklamira, najviše ispitanika smatra da je to ruralni turizam, 35.7%, zatim 28.6% ispitanika smatra da je to planinski turizam, 21.4% navodi da je to gradski turizam, a svega 14.3% smatra da je naša glavna reklama kulturni turizam.
Ovu anketu smatramo bitnom, kako bismo uočili da čak i kada je teško, treba da se međusobno podržavamo. Da našim gostima damo do znanja da imaju još dosta svoje domovine da otkriju, da regionalnim i stranim turistima pokažemo da pored gradova, nudimo i divne krajolike, kulturne spomenike i fantastičnu planinsku prirodu u kojoj mogu da uživaju.
Ova pandemija ne treba da se posmatra kao poraz, već kao nova tačka iz koje treba da krenemo, da radimo na ponudi, novim strategijama i da zajedno poštujemo predložene zdravstvene mere kako bismo mogli što pre da dovedemo poslovanje u normalu.
Budimo solidarni, cenimo ono što imamo i po vrh svega, nemojte da koristite situaciju kada naši sugrađani nemaju mogućnost da posete neke druge destinacije, da im previše podignete cene.
Istraživanje sproveo: Serbian Bookers
Fotografija: izvor, Serbian Bookers
