Nedavno otkrivanje novih nalazišta sumporne vode u centru Ulcinja ponovo je pokrenulo priču o nužnosti da taj grad bude destinacija zdravstvenog turizma. Dugogodišnji direktor Doma zdravlja u Ulcinju, prim. dr Gani Karamanaga, kazao je, da u Ulcinju treba otvoriti tri zdravstvena centra: jedan na Velikoj plaži, drugi u Borovoj šumi i treći u Valdanosu.
– Za sve to već postoji dokumentacija, tvrdi Karamanaga, koji je napisao knjigu o lečenju prirodnim faktorima u Ulcinju.
Stručnjaci se slažu da bi u realizaciju priče o zdravstveno-rekreativnom turizmu u Ulcinju najlakše bilo krenuti kroz realizaciju projekta lečenja ginekoloških bolesti. Jer, Ženska plaža, u središtu prekrasne Borove šume, sinonim je za to u širim razmerama. Zbog lekovitih izvora sumporne vode, koja leči sterilitet, od pogleda zaklonjena zelenilom i rastinjem gde se žene mogu kupati bez odeće, ona je postala omiljeno mesto za kupanje i sunčanje za žene iz svih krajeva sveta.
Prema rečima dr Karamanage, Velika plaža je idealno mesto za izgradnju centra za rehabilitaciju i lečenje peloidom (lekovitim blatom, kojeg ima u ogromnim količinama na Solani) i peskom.
On bi bio otvorenog tipa, jer se terapija tim materijalima može sprovoditi tokom cele kalendarske godine, navodi on, ističući da je u pogledu radioaktivnosti utvrđeno da ulcinjski pesak sadrži radijuma, urana i torijuma u malim količinama, pa se može reći da je blago radioaktivan, što sve ukupno čini da je vrlo pogodan, naročito kod oboljenja organa za kretanje i kičme, reumatizma, diskopatija, išijalgija, kao i stanja nakon povreda tih organa.
Interesantno je posmatrati kako se bolesnici umotavaju i ukopavaju u vrućem, suvom pesku i tu leže često i po nekoliko sati. Ima nebrojeno mnogo neverovatnih primjra gdje je lekovito svojstvo ulcinjskog peska pokazalo svu svoju čudotvornost.
– Dakle, prirodni faktori Ulcinja se mogu vrlo korisno upotrebiti u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji mnogih oboljenja i stanja. Negde oni u potpunosti mogu zameniti lekove, a negde se uz njih postižu bolji i dugotrajniji rezultati. Ovi prirodni činioci, kojih retko gde ovoliko ima na jednom mestu, nisu korisni samo za obolele nego i za zdrave, u zdravstvenom turizmu, ali koji su iscrpljeni životom i radom, gde bi im njihova primena uz odmor i rekreaciju, kao i određen stepen medicinskog tretmana vratila vitalne funkcije. U današnjem svetu možda bi naš grad mogli reklamirati pod sloganom: Ulcinj – antistres destinacija. Baš lepo i tačno zvuči – kaže dr Karamanaga.
Banjsko i klimatsko lečilište
Pre više od osam decenija, 1922. godine, Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca proglasila je Ulcinj “banjskim i klimatskim lečilištem” ozvaničavajući ono što je ranije prepoznato u akademskim krugovima i naučnoj zajednici. Tako je, na primer, naučnik svetskog glasa, Mihajlo Pupin, tražio 1910. godine od kralja Nikole I Petrovića dozvolu za otvaranje sanatorijuma u Ulcinju, dok je učeni Rus, Pavle Apolonovič Rovinski, pisao da se tokom čestih boravaka u tom gradu lično uverio u blagotvornosti ulcinjskog prostora za ljudski organizam, prenosi “UL- info”.
Prvu studiju o ovoj temi objavio je 1932. godine poznati naučnik, dr Jovan Kujačić, a tri decenije kasnije predsednik Evropske lige za reumatizam dr Lemoks je ustvrdio da “Ulcinj u terapeutskom smislu ima veliku budućnost”.
Izvor: eKapija
Fotografija: Pixabay.com
