fbpx

Turistička delatnost nikada više neće biti ista – Crna Gora da se drži masovnog turizma dok traje pandemija

people-2157814_1280

Crna Gora bi trebalo da se drži masovnog turizma makar dok traje pandemija, saopštila je Božena Križan, stručnjak za marketing i nezavisni istraživač iz ekonomije.

– Budući da je u ovoj godini Crna Gora zabeležila rast prihoda u turizmu na temelju masovnosti, radije bih pribegla toj strategiji dokle god se ne osigura visok standard kvaliteta i usluga koji će biti u rangu sa svetskim destinacijama. Cene moraju biti potkrepljene kvalitetom – kazala je Križan.

Ona je navela da su se mnoge zemlje kojima je turizam jedna od vodećih privrednih grana suočile sa gubitkom stalnih gostiju zbog pandemije i još ne znaju da li da forsiraju masovni ili elitni turizam. Križn smatra da je, makar dok traje epidemija, važnije da se drže masovnog turizma.

Vreme trajanja pandemije, kako je dodala, sve turističke zemlje treba da iskoriste za podizanje kvaliteta usluga.

– Nema sumnje da je sektor turizma najviše pogođen pandemijom, s obzirom na ograničenja koja smo imali i koja imamo. Gotovo u svim zemljama u kojima je turizam jedna od najrazvijenih delatnosti imamo rasprave o tome da li se potrebno okrenuti masovnom ili elitnom turizmu, političari zastupaju jednu, dok oni koje se direktno bave radom u turizmu zastupaju drugu opciju – rekla je Križan koja objavljuje radove i studije iz područja ekonomije u svetu.

Mnoge zemlje su se, prema njenim rečima, suočile i još se suočavaju s gubitkom stalnih gostiju.

– Zapravo je došlo do disperzije gostiju i novih zahteva poput veće sigurnosti, visokih standarda vezano za higijenu, olakšavanje komunikacije i zapravo više personalizacije svih procesa. Sledeća turistička sezona će uveliko zavisiti od toga da li će pandemija biti i dalje prisutna u ovom obimu i da li će ljudi pribeći vakcinisanju i time slobodnijem kretanju – saopštila je Križan.

Ona smatra da će oporavak trajati godinama i da ćemo tek na kraju ove i početkom naredne videti potražnju.

– Turistička delatnost nikada više neće biti kao pre. Kada to čujemo, mislimo da je reč o nečemu tragičnom, a zapravo smo na prekretnici razvoja novih turističkih strategija, u kojima će biti više fleksibilnosti, digitalizacije, održivosti i kvaliteta. U Evropskom parlamentu se uveliko raspravlja o smanjenju stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) na putovanja i turističke usluge – kazala je Križan.

Ona je naglasila važnost digitalizacije, koja će uveliko doprineti poboljšanju, i dodala da je marketing u turizmu ključ uspeha.

– U turizmu je reč o procvatu online oglašavanja, ali i tu postoje zamke. Svaki menadžer hotela ili kafića treba da zna cilj koji želi da postigne marketinškim aktivnostima. Danas su svi prisutni na internetu, ali smatram da treba voditi računa o potpunoj izgradnji brenda nevezano da li je reč o kafiću ili elitnom hotelu – navela je Križan

Ona smatra da će online oglašavanje privući klijenta, ali da nakon toga treba voditi računa o njegovom zadržavanju ili, kako bi se stručno reklo, upravljanju njegovim zadovoljstvom.

Ističe da su u Hrvatskoj u prvih šest meseci ove godine strani turisti ostvarili 1,5 miliona dolazaka i 7,6 miliona noćenja, što je u odnosu na isti period prošle godine porast dolazaka od 50,6% i noćenja 82,3%.

– Takođe je zabeležen i porast dolazaka i domaćih gostiju što je bilo i očekivano. Očekivano je došlo i do povratka starih tržišta, odnosno gostiju iz Nemačke, Slovenije, Austrije, Češke, ali i Bosne i Hercegovine – objasnila je Križan.

Ona nema podatak da li su se pojavila neka nova turistička tržišta u ovom pandemijskom vremenu.

– Zapravo, taj podatak nemam. Sve one destinacije koje godinama drže takav status su i dalje prisutne poput Sent Tropea, Monaka i Pariza – navela je Križan.

Ona je dodala da su i turisti koji spadaju u takozvani srednji sloj društva ponekad spremni da izdvoje dosta novca za kvalitetan obrok ili smeštaj i tu se već govori o preferencijama.

– Univerzalne preporuke koje će vrediti za sve zemlje u kojima turistički sektor igra značajnu ulogu su raditi na održivosti, brendiranju, digitalizaciji, kvalitetu prvenstveno usluga i lojalnosti gostiju. Planovi i preporuke ne bi trebalo da se donose u zadnji čas. Svaka sezona mora imati marketinške ciljeve koje će dostići i koji će joj pomoći u daljem rastu i razvoju – zaključila je Križan.

Izvor: eKapija

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!