fbpx

Trasa BiH železnica među 10 najlepših u Evropi

train-619082_1920

Godina 2021. proglašena je Evropskom godinom železnice, a cilj joj je podstaći građane i preduzeća širom Evropske unije na veće korišćenje železnice kao energetski učinkovitog i održivog načina prevoza.

Ovu inicijativu podržale su i iz JP Železnice FBIH koji su potvrdili uključivanje u obeležavanje Evropske godine železnica na način da su dali svoje kapacitete na raspolaganje Evropskoj komisiji.

”Naša trasa spada među jednu od 10 najlepših destinacija i to je Evropa prepoznala”, govore iz JP Železnice FBiH ističući značaj železnica u svim razvijenim evropskim zemljama.

Osim unapređenja železnica kao održive vrste prevoza kojom se mogu osigurati ključne usluge čak i tokom neočekivanih kriza, ciljevi Godine železnice uključuju podizanje svesti o prekograničnoj dimenziji železničkog prevoza u Evropi i povećanje njegovog doprinosa ekonomiji, industriji i društvu EU-a.

Uz ovo, EU želi da do 2023. godine, u okviru planova o zajedničkom regionalnom tržištu, uspostavi jedinstveni ekspresni železnički promet na području celog zapadnog Balkana, a u sličnom razdoblju i da omogući povezani sistem za naplatu putarina na auto-putevima u celoj regiji.

Kako je navedeno u Strategiji za održiv promet Transportne zajednice EU, koju je EU formirala sa sedištem u Beogradu, do 2025. godine, dve godine nakon uspostavljanja jedinstvenog ekspresnog železničkog prometa, EU želi da vidi i jedinstveno železničko tržište u celoj regiji.

No, mogu li i Železnice FBiH i kako odgovoriti na ovu strategiju?

”Postoji takva inicijativa i Železnice FBiH su lider u transportu roba i želimo sačuvati tu lidersku poziciju, imamo kapacitete i mogućnosti, i svakako da se želimo uključiti u sve evropske tokove prateći politiku transportne zajednice EU”, rekli su iz ovog javnog poduzeća.

Dodaju kako ova inicijativa samo naglašava značaj železnica u svim razvijenim evropskim zemljama, uključujući i BiH, tim pre što su Železnice FBiH u transportnom smislu regionalni lider u transportu roba.

”Mi raspolažemo kapacitetom, voljom, tehnikom i ljudstvom, da u ovom trenutku krenemo, ali svakako samo na ekonomskim i fer odnosima koji zasada u regiji nisu prevladavali i nisu bili korektni”,  dodali su.

”Na primer znate da je postojala železnička linija od Sarajeva prema Pločama, nazad par godina je ta linija u prekidu, upravo iz razloga što Hrvatske železnice za zakup te trase traže višestruko veći iznos nego što je primeren za deo železničkih pruga u Europi. Mnogi se pitaju i zašto nema putničke linije prema Zagrebu ili Beogradu. To su odgovori.  Mi jesmo spremni, a ponavljam na fer i korektnim odnosima”, rekli su.

Naime, od 2022. do 2024. godine EU želi da kroz Transportnu zajednicu osigura jedinstveni elektronski sistem u celoj regiji za naplatu putarina i ostalih transportnih dadžbina.

“Trenutno sve zemlje imaju sistem za naplate putarine, koji su, iako različiti, svi bazirani na pređenoj udaljenosti u kilometrima i potencijalno interoperabilni. Uvođenje evropske elektronske putarine neće zameniti nacionalne sisteme za naplatu putarine, ali je plan da svi sistemi budu tehnički povezani kada su u pitanju uređaji za naplatu, sistemi za geografsko pozicioniranje i komunikacijske tehnologije”, naglašeno je u ovom dokumentu.

Napomene radi, iz teksta se indirektno može zaključiti da se ovi sistemi ne odnose samo na cestovni promet, nego i na ostale vidove naplate prometa, poput upotrebe železničkih pruga.

Najveći deo planova odnosi se na ekološki održiva rešenja, a EU će potpomagati projekte koji će smanjiti i na kraju potpuno isključiti korištenje fosilnih goriva u drumskom, železničkom i vodenom transportu, dok je plan da aerodromi u istom periodu postanu karbon-neutralni.

“Do 2035. godine sva putovanja do 500 km udaljenosti treba da budu karbon-neutralna”, naglašeno je u strategiji. Pojašnjenja radi, termin karbon-neutralnost znači da sistemi za transport ne smeju da emituju više ugljen-dioksida nego što priroda može apsorbovati i neutralizovati.

U tom cilju EU, odnosno Transportna zajednica, želi da se vlade u regiji obavežu na programe koji će pomoći građanima da nabavljaju vozila na električni ili hibridni pogon. Osim subvencija za nabavku ovakvih vozila, EU želi da se zemlje u regiji obavežu na plaćanje emisija ugljen-dioksida, što bi dodatno trebalo da ohrabri korištenje alternativnih vidova. transporta

EU planira da na evropskim putevima do 2030. godine najmanje deset posto automobila i pet posto kamiona ne emituju nikakve štetne emisije, odnosno treba da budu ili električni ili na vodonični pogon.

Jako važna novina je ta da EU od naredne godine više neće finansirati niti potpomagati izgradnju železničkih koridora koji nisu u potpunosti elektrificirani. Što se tiče vozila na električni pogon, u strategiji je napomenuto da nijedna od zemalja u regiji ne nudi podsticaje, niti ima razvijenu infrastrukturu za električne punjače i drugu potrebnu infrastrukturu.

“U svim zemljama regije naftni proizvodi su dominantan tip goriva i glavni zagađivač u sektoru transporta, posebno kad je cestovni promet u pitanju. Postoji potreba za jedinstveni pristup u postavljanju standarda za emitovanje ovih čestica, koji su trenutno od EURO 3 do EURO 6. Ovaj problem bi trebalo da zajednički rešavaju nadležna ministarstva u sektorima prometa, ekonomije, životne sredine i drugih relevantnih institucija. Zapadni Balkan bi trebalo da teži istim standardima kao i EU, tako što će postaviti strožije standarde za suzbijanje zagađenja”, naglašeno je.

Izvor: Bljesak.info

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!