fbpx

Sve što treba da znate o kampovanju u Srbiji

camping-3893587_1920

Srđan Cvijović, turistički vodič iz Užica, od malih nogu provodi vreme u prirodi to mu predstavlja veće zadovoljstvo od odsedanja u luksuznim hotelima svetskih metropola gde će se osoblje pobrinuti da mu ispuni svaku želju.

Prvi put je bio na kampovanju kada je bio dečak i od tada je prošlo više od 20 godina, ali je zadržao tu naviku, pa svake godine makar nekoliko dana provede u prirodi i isto toliko noći prespava u šatoru sa prijateljima – iako se jednom prilikom našao oči u oči sa medvedom.

– Šta će mi hotel sa pet zvezdica, ako mogu da spavam u prirodi, pod otvorenim nebom? To je smeštaj sa hiljadu zvezda – kaže ovaj avanturista u razgovoru za BBC na srpskom.

On ističe da na kampovanju voli da ima sve što ima i kod kuće, posebno ako planira duži boravak u prirodi, ali smatra da su šator i osnovna oprema za spavanje dovoljni kako biste proveli noć na otvorenom.

Glavna prednost kampovanja u odnosu na odsedanje u hotelskim sobama i apartmanima je to što “šator možete postaviti i na liticu ako želite, a kuću ne možete”, smatra Filip Matović, osnivač kampa Filipov breg kod Zlatarskog jezera.

Organizovanih kampova u Srbiji ima oko 40, a najviše ih u predelima zapadne Srbije, ističu iz Kamping asocijacije Srbije (KAS).

Oni se dele na kampirališta, odnosno parking kampove u blizini važnih saobraćajnica, i kamping odmorišta namenjena avanturistima sa šatorima koja su smeštena u seoskim domaćinstvima ili zaštićenim prirodnim zonama, kaže Vladimir Đumić, predsednik ove asocijacije.

Šta treba da ponesete ako krećete na kampovanje?

Ukoliko ste rešili da prespavate u prirodi to nećete moći bez šatora, podloške za šator i vreće za spavanje ili kamping prikolice u kojoj imate uslove za boravak, objašnjava Vladimir Đumić, predsednik Kamping asocijacije Srbije.

Uz to, neophodno je poneti hranu i vodu, ukoliko kamperi ne planiraju da te resurse potraže u prirodi, dodaje.

Ipak, postoje oni koji su navikli na veći komfor i osnovna oprema neće podmiriti njihove potrebe u prirodi.

Jedan od njih je i Srđan Cvijović koji na kampovanje nikada ne kreće bez lampe, noža i nečega čime će moći da zapali vatru, naročito ako planira da provede više od jedne noći u kampu.

– Volim da u šatoru imam gotovo sve što imam i u kući, pa često nosim i posuđe, sekiru, testeru, ašov i druge stvari – objašnjava ovaj turistički vodič koji je kampovao na planini Tari, u banji Vrujci i selu Roge kod Požege.

Boravak u prirodi podrazumeva suživot čoveka sa divljim životinjama i insektima, pa oni koji su rešili da pobegnu sa asfalta i spavaju pod otvorenim nebom trebalo bi da imaju to na umu.

Cvijović se u razgovoru za BBC na srpskom prisetio situacije u kojoj su on i njegovi prijatelji imali blizak susret sa medvedom tokom kampovanja na Tari.

– Postavili smo šatore na mestu gde je baš divlja priroda i nema kuća nekoliko kilometara odatle. Spremala se hrana na otvorenom po ceo dan i dok je gorela vatra nije bilo životinja, a pošto smo je ugasili, negde pred svitanje, u kamp su nam ušli mečka i mečići – prepričava on.

Kako kaže, probudila ih je specifična rika ovih životinja i uspeli su uz pomoć buke koju su stvorili glasovima i tonovima sa mobilnih telefona da oteraju ove divlje životinje iz kampa.

Iz Kamping asocijacije Srbije ističu da se zveri plaše ljudi više nego što mislimo i da je paljenje vatre efikasan način za izbegavanje situacija u kojoj se našao Srđan.

Vladimir Đumić, predsednik ove asocijacije, napominje da, osim divljih životinja, i insekti mogu predstavljati problem za neke avanturiste koji se na par dana odmetnu van gradova.

– Posebno je važno da oni koji su alergični na ubode nekih insekata budu toga svesni, da se ponašaju oprezno i ponesu terapiju ili kreme koje teraju insekte – kaže on.

Čega se treba kloniti na kampovanju?

Postoje dva ključna principa za sve kampere – treba voditi računa o vatri i poštovati delić prirode koje ste na nekoliko dana pozajmili, kaže Cvijović.

Neodgovorno ponašanje sa vatrom može pretvoriti kampovanje u noćnu moru, smatra Srđan Cvijović.

– Treba uvek dobro osigurati mesto na kojem se pali vatra, mora neko da motri na nju sve vreme i u mom društvu je obaveza onog ko poslednji odlazi na spavanje je da je dobro i temeljno ugasi – upozorava Cvijović.

Važno je i dobro promisliti pre postavljanja šatora i proveriti da li je mesto koje ste odabrali rizično zbog visokih stabala i grana koje bi mogle pasti na šator – u suprotnom može doći do povreda ili šator može biti uništen, ističe Vladimir Đumić iz KAS-a.

Takođe, odgovoran odnos prema životnoj sredini treba da bude imperativ za kampere i treba počistiti otpad koji ostaje za vama u prirodi, dodaje on.

Đumić smatra da je to posebno bitno naglasiti u Srbiji gde mnogo ljudi zaboravlja da prirodu treba da ostave onako kako su je zatekli.

Šta su kampovi i koje uslove moraju da ispunjavaju?

Prema zvaničnoj klasifikaciji, kampovi spadaju u ugostiteljske objekte za smeštaj na otvorenom, navodi se u Zakonu o turizmu Republike Srbije.

Moraju biti ograđeni prirodnom ili veštačkom ogradom i postavljeni na ravnom terenu ili mestu sa ograničenim nagibom, a vatra se u kampovima sme paliti samo na za to predviđenim, obeleženim i obezbeđenim mestima.

Ova oblast dalje se određuje Pravilnikom o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata.

Neophodno je da postoje minimalni uslovi, a to se pre svega odnosi na dovoljan broj toaleta i tuševa, kao i slavina za pranje suđa koji zadovoljava potrebe broja gostiju koji odsedaju u kampu, napominje Vladimir Đumić.

Kamp naselja dele se na kampirališta i kamping odmorišta, navodi se u ovom pravilniku.

– Kampirališta su zamišljena kao kampovi na tranzitnim pravcima – to su zapravo parkirališta sa priključcima za struju i vodu – kaže Vladimir Đumić.

– Srbija ima izuzetan tranzitni kapacitet i velike su mogućnosti za razvoj ovakvih kampova kojih trenutno nema dovoljno u Srbiji – dodaje on.

S druge strane, kamping odmorišta su mali, porodični kampovi koji se razvijaju u seoskim domaćistvima ili kao eko kampovi u okviru zaštićenih prirodnih zona i ograničeni su na najviše 20 parcela za šatore, objašnjava Đumić.

Prema njegovim rečima, ovaj vid turizma počeo je da privlači sve više ljudi u Srbiji, posebno posle početka pandemije korona virusa kada se sve više njih okrenulo odmoru u zemlji.

Koja mesta u Srbiji su pogodna za kampove?

Ne postoji jednostavan odgovor na to pitanje i stroga pravila koja određuju gde ćete postaviti kamp – sve zavisi od afiniteta kampera.

Teren na kojem je postavljen kamp mora biti ravan ili pod umerenim nagibom, piše u Pravilniku o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata.

Međutim, iako je mesto gde želite da napravite kampiralište ili kamping odmorište neravno, uz malo truda možete preurediti teren i bez smetnji postaviti kamp.

Nešto slično je uradio Filip Matović, preduzetnik koji je u junu na obroncima Zlatara u selu Ojkovica kod Nove Varoši podigao odmorište Filipov breg – morao je da izravna parcele namenjene šatorima kako bi ispunio uslove za osnivanje kampa, kaže on u izjavi za BBC na srpskom.

Od oko 40 organizovanih i registrovanih kampova u Srbiji najviše ih ima u zapadnom delu zemlje, na planinama Zlatibor i Tara, a mogu se naći i u istočnoj Srbiji duž toka Dunava, Vojvodini, okolini Beograda i južnoj Srbiji, kažu iz Kamping asocijacije Srbije (KAS).

Kada je reč o području ili terenu pogodnom za kamping, ne postoje ustaljena pravila i sve zavisi od afiniteta kampera, napominje Vladimir Đumić iz ovog udruženja.

– Kamperi traže dodir sa prirodom i gotovo svi vlasnici kampova imaju placeve na nekim lepim mestima, a smatram da je idealno da je u blizini neke reke, potoka ili jezera – kaže on.

Filip Matović, koji je godinama išao na kampovanja i planinarenja po Srbiji i inostranstvu pre nego što je odlučio da napravi kamp na “parčetu dedovine” nadomak Zlatarskog jezera, smatra da su “dobar put, lep pogled i blizina izvora pijaće vode” primarne odlike dobrog mesta za kamping.

Kakav je odnos države prema kamping turizmu?

U zemljama Evropske unije postojalo je ukupno 29.454 kamping odmorišta, kampirališta i parkova za rekreaciju, pokazali su podaci koje je prikupila Statista, nemačka agencija za ispitivanje tržišta i potrošačkih navika.

To čini 4.1% od ukupnog broja ugostiteljskih objekata u Evropskoj uniji kojih prema istom popisu ima 717.555.

Novinari BBC na srpskom nisu uspeli da dođu do zvaničnih podataka za Srbiju – iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nisu odgovorili na postavljena pitanja do trenutka objavljivanja teksta.

Vladimir Đumić iz KAS-a tvrdi da Srbija kaska za zemljama Evrope na tom polju, iako zbog prirodnih bogatstava ima mogućnosti za razvoj ove grane turizma.

– U državnim institucijama ne postoji svest o tome šta je kamping i teško nam ide ubeđivanje nadležnih da to može biti značajan izvor prihoda, bez obzira na administraciju koja je na vlasti – kaže Đumić.

– Ovde se to vezuje za neku hipi priču, a kamping je u svetu odavno mnogo više od toga – ističe on.

Prema njegovim tvrdnjama, građani u Srbiji ne mogu platiti boravak u kampovima subvencionisanim vaučerima koje nudi Vlada.

Na listi ugostitelja kod kojih je moguće iskoristiti vaučere i koja je objavljena na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nema nijednog objekta koji se klasifikuje kao kamp.

Filip Matović koji je osnovao svoj kamp ove godine kaže da je to finansirao iz dva izvora – ušteđevinom i kreditom koji je podigla njegova majka.

Ne traži da mu se pokloni novac za preduzeće koje vodi, ali smatra da ima načina da država pomogne.

– Na ovoj teritoriji ne postoji organizovano odnošenje smeća i nema kontejnera, mnoge vikendaše mrzi da kolima odvezu smeće nekoliko kilometara do Kokinog broda i onda bacaju pune džakove smeća pored jezera – objašnjava Matović.

Kako bi održao kamp čistim, morao je da kupi kontejner, a i odnošenje smeća obavlja sam i finansira ga iz svog džepa.

– Nadam se da ću naredne godine uspeti da dobijem neku pomoć od države. Ipak, u se i u svoje kljuse – to je ono što sam do sada naučio baveći se ovim poslom – kaže Matović.

Izvor: eKapija

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!