fbpx

Suzana Gašić, ministarka turizma RS – Svako mesto u Republici Srpskoj je turistički biser

balkana-lake-5329604_1920

Turizam u Republici Srpskoj, ali i u svetu stagnira u ovom trenutku. Ministarstvo je razradilo planove za prevazilaženje posledica virusa korona, a imaju i rezervne planove ukoliko pandemija bude u ovolikoj snazi kao što je sada ili kao što je bila tokom godine.

– Turizam i ugostiteljstvo su grane koje su zaista najviše pogođene, kako god to neko posmatrao sa strane. Fabrike su radile, proizvodne linije su radile, nije bilo tolikih zaustavljanja, kao što smo, na primer, zatvorili ugostitelje na određeni period. Naši ugostitelji ističu da su im zarade prepolovljene, ne mogu da rade u punom kapacitetu ukoliko želimo da poštujemo epidemiološke mere. Stoga, situacija je teška, ali se svi prilagođavaju, ispričala je Suzana Gašić, ministarka trgovine i turizma RS u intervjuu za Nezavisne novine.

Između ostalog, Gašić je za taj list govorila o planovima i turističkoj ponudi za naredni period, fokusima, nedostacima, prednostima, ali i svojim omiljenim turističkim destinacijama u RS.

Godina je na izmaku, kakva je turistička slika Republike Srpske u 2021. godini? Virus korona je pogodio mnoge delatnosti, pa tako i delatnost turizma, da li se oporavljamo te koliko prihoda je RS ostvarila od turizma ove godine?

– Pre svega, mi smo se nadali da ćemo u 2021. godini pričati o prevazilaženju posledica pandemije, međutim mi se još borimo sa pandemijom. Ne možemo pričati da smo se vratili nekom normalnom režimu, jer neke epidemiološke mere imamo i dalje na snazi. Ono što možemo reći, kada gledamo na broj turista koji su posetili RS, jeste da pričamo o boljoj 2021. godini. U prvih šest meseci 2021. godine imali smo 100% uvećanje broja domaćih turista po domaćim destinacijama, tako da možemo biti zadovoljni rezultatima.

Gledajući ono što svi merimo i kako uopšte gledamo to ostvarenje nekih ciljeva u turizmu, a to je naplata boravišne takse, do sada imamo naplate od 1.130.000 KM, što je značajno povećanje u odnosu na celu prošlu godinu, tako da možemo biti zadovoljni rezultatima.

Prethodna godina i nije bila baš za poređenje

– Tu pričamo o ovim realnim i direktnim pokazateljima kroz prihod od boravišne takse i tu zaista imamo veliko poboljšanje u odnosnu na prethodnu godinu, koja svakako ne treba da bude referentna. Želimo svi da je što pre zaboravimo, ali imamo značajan napredak. Nama je početak 2020. godine bio zaista odličan, imali smo prva tri meseca koja su prevazišla sve prethodne godine, upravo smo to videli kroz boravišnu taksu. Međutim, kraj godine je doneo to što jeste… Mi težimo ka tome da se vratimo na neki period 2018-2019, u kojem se pokazala ekspanzija turizma, te se nadamo da ćemo 2022. dostići te brojeve pa čak ih i prevazići.

Nezavisne novine su u ovoj godini, zajedno sa vašim ministarstvom, pokrenule projekat “Skriveni biseri RS”. Na terenu smo proveli godinu dana, upoznali se sa divnim ljudima, ali i pronašli neke izuzetne destinacije. Utisak je da zaista imamo šta ponuditi, koliko je i u ovom smislu bitna promocija za domaće turiste, jednako kao i za strane?

– Najbitnija. Vi, kada ste videli, obišli i to nekome pokazali, ljudi su shvatili jednim delom šta imaju. Tu je od velikog značaja saradnja sa našim lokalnim turističkim organizacijama. Kod nas je nedavno bila turistička organizacija iz Ribnika i oni imaju divnu legendu o Crnoj kraljici. Za nju se vezuju legende, postoje tu i neki materijalni ostaci, što u suštini otvara ogroman potencijal koji će privući turiste. U tom smislu, promocija ne može da ide bez lokalnih turističkih zajednica. Oni najbolje znaju šta na lokalnom nivou imaju da ponude. Malo smo tržište, generalno Republika Srpska cela, a da ne pričamo pojedinačno, ali nemamo lokalnu zajednicu koja nema bar nešto da ponudi. Značajno je, dakle, prepoznati na lokalnom nivou šta je to interesantno i ljudima u okruženju, ali i turistima iz inostranstva. Možemo da ponudimo svašta i onome ko voli avanturistički turizam, ali i nekom ko voli da bude mirno smešten u prirodi i ima mir i odmor. Na nama je kako ćemo to prezentovati. Naravno, kao što ste rekli, tu je ključna ta promocija.

Za šta onda možemo reći da je najviše doprinelo razvoju turizma u RS? Da li je to konstantna promocija, projekat turističkih vaučera?

– Ovo se može posmatrati sa više aspekata. Promocija kao aktivnost je nešto što se mora kontinuirano raditi i zaista to je primarni cilj Ministarstva da promoviše postojeće, ali i da otkriva nove destinacije koje su do sada bile nepoznate.

– Možda nije lepo poređenje, ali tokom pandemije turistički vaučeri su uvedeni kao jedna mera pomoći, međutim ispostavilo se da je to jedan odličan projekat koji je imao višestruku korist. Tokom trajanja projekta mi smo imali brojne pozive građana koji nisu znali za destinacije koje se nalaze u neposrednoj blizini te su ih otkrili. Potom su ljudi koji su na tim destinacijama poslovali iskoristili trenutak pa su se okrenuli ka pružanju usluga, ugostiteljskih i turističkih. Tako smo kroz projekat vaučera ostvarili sjajne rezultate. Možemo reći da je projekat vaučera doprineo da u prvom delu 2021. godine imamo povećanje od 100 odsto broja domaćih turista, a pored te posredne pomoći turizmu kroz vaučere, i sama promocija je učinila mnogo.

Kažete da se razvio domaći turizam i da su se svi subjekti uključili. Kada gledamo širu sliku, u turizmu je sve popularniji ruralni turizam, kao i glamping. Da li Ministarstvo ima neke planove na ovom polju?

– Mi u Ministarstvu upravo završavamo strategiju razvoja turizma za period 2021-2027. godina. Donosimo je u malo nezahvalnim okolnostima, ali upravo jedan od delova koji želimo razvijati kroz ovu strategiju jeste ruralni turizam, koji je zaista prepoznat kao nešto čime raspolažemo i u šta treba da ulažemo. Glamping jeste jedan od delova u našoj strategiji na koji treba posebno obratiti pažnju, na šta ćemo i mi usmeriti i ljude koji su zainteresovani za rast i razvoj u turizmu. Tako da možemo reći da jedan od većih delova strategije razvoja predstavlja glamping, ali i ruralni turizam u potpunosti.

Kao zemlja nudimo sjajnu hranu, ljubaznost i gostoprimstvo, netaknutu prirodu, predivne planine, banjski i zdravstveni turizam, ali i izuzetnu istoriju, međutim stiče se utisak da uvek mislimo da je tamo negde puno bolje. Ko je glavni krivac za to što ne izvlačimo svoj turistički maksimum, mediji, institucije ili je glavni krivac naš mentalitet?

– Sve što ste rekli je tako. I mentalitet ljudi, i mediji, i mi kao institucije, ali u krajnjoj liniji i privredni subjekti koji žele tim da se bave. Moje mišljenje je da je potrebna sinergija svih nas. Potrebno je možda da mi kao institucija aktivnije poguramo i vas medije i one ljude koji se bave privrednom delatnošću u oblasti turizma i ugostiteljstva. Da svi budu vidljiviji na tržištu. Podršku će ovde imati i imali su u proteklom periodu svi koji su se obratili u bilo kojem smislu, ali ne može Ministarstvo da odrađuje krajnji posao bilo kojeg privrednog subjekta koji se bavi delatnošću. Svako mora da pronađe svoje mesto u ovom lancu, turizam nije samo pružanje usluge smeštaja. Radeći analize i kad pokušavamo da objasnimo koliko je značajan turizam i u našem BDP-u i učešće u svim pokazateljima privredne aktivnosti, turizam nije samo ono što uberemo od boravišne takse. Tu su uključeni i trgovina, kompletno ugostiteljstvo, saobraćaj, sve je to jedna sinergija svih nas koji treba da radimo na poboljšanju, na promociji pre svega.

Onda nam nedostaje ta sinergija o kojoj pričate?

– Primetila sam u poslednje vreme da nedostaje komunikacije između svih subjekata. Mi smo svi uzročno-posledično povezani i moramo zajednički da radimo na promociji, da dobijemo jedan dobar paket-aranžman koji će biti poželjan za svakog kada ga pogleda te da ljudi iz inostranstva dođu ovamo i vide ono o čemu mi stalno pričamo da imamo da ponudimo. Dobra infrastruktura i povezanost jeste dobar preduslov, ali nije nešto što će nužno odbiti nekog da dođe. Imamo destinacija do kojih je teško doći, ali to nije presudan uslov da neko zbog toga odbije da dođe do te destinacije.

Možemo li predvideti šta će se u razdoblju postkorone nametnuti kao ključni elementi u privlačenju gostiju i na vreme tim novim zahtevima prilagoditi našu ponudu?

– Našom strategijom pokušali smo okupiti sve privredne subjekte i želimo da idemo ka tome da RS postane celogodišnja destinacija. Tu kroz strategiju razvoja turizma želimo da razradimo šta je ono što nudimo u letnom periodu, a šta u zimskom, naravno i u jesen i proleće. Na ovaj način tako želimo da idemo na bazu celogodišnje ponude, a ne da se fokusiramo samo na banje ili samo na zimski turizam. Leti ne vole svi otići na more, ali mi imamo planine koje se trudimo razviti i u letnjem periodu. U Jahorinu je u proteklom periodu uloženo mnogo, a pre svega da se omoguće i određeni letnji sadržaji, da hoteli rade ciele godine, a ne samo tokom zime.

Za kraj, možete li nam reći koja je to turistička destinacija koju biste uvek preporučili, ona koja je i Vaš lični izbor?

– Ja kao Prijedorčanka moram reći da su to Kozara i Sana. U Prijedor, kada dođete zimi, možete otići na skijanje. Kozara ima divne ski-staze i ski-liftove, nije prevelika gužva i radnim danom je odlično. Staze su, doduše, manje i možda ne ispunjavaju uslove profesionalaca, ali dovoljne su za početnike i one koji žele da se zabave. Opet, sa druge strane, leti imamo Sanu, možda nije more, ali imamo gde da se kupamo i tu dobijamo jedan ukupan celogodišnji doživljaj.

Izvor: eKapija

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!