fbpx

Šansa Crne Gore u razvoju seoskog turizma – Iskoristiti blizinu planina i mora

montenegro-5230271_1920

U Crnoj Gori poslednjih godina prepoznat je potencijal seoskog, odnosno ruralnog turizma. Njegov značaj uvideli su ljudi koji su na svojim gazdinstvima obezbedili porodični biznis, ali je i Evropska unija, kroz programe podrške, uticala da donosioci odluka shvate o kolikom je potencijalu reč i posvete se više njemu, a ne ekskluzivnom turizmu, kazao je direktor Ekološkog pokreta Ozon Aleksandar Perović, u jutarnjem programu Gradske televizije “Rujna zora”.

– Seoski turizam je trend u svetu. Tokom studijskih poseta Nemačkoj i skandinavskim zemljama videli smo da je ovaj vid turizma za lokalnu zajednicu mnogo isplativiji nego veliki megalomanski hoteli. Turisti koji preferiraju sesoki turizam su i najbolji promoteri Crne Gore, ako su im dobri utisci – smatra Perović.

Crnu Goru, dodaje, karakteriše blizina mora i planina i to treba iskoristiti.

– Ovo je šansa za razvoj severa koji ima šta da ponudi, ali i za crnogorsko primorje – ističe Perović.

Komentarišući presudu Osnovnog suda u Podgorici, kojom je kompanija CRBC dužna da plati 200.000 eura na ime naknade štete zbog unuštavanja ribljeg eko sistema Tare, tokom izgradnje deonice autoputa Bar – Boljare, Perović podseća da su na neodgovorno ponašanja investitora i njegovih partnera više puta upozoravali.

Očigledno je bilo da će doći do ugrožavanja rečnog eko sistema Tare i to većih razmera, iako je CRBC angažovao sve crnogorske stručnjake za izradu elaborata za očuvanje eko sistema. Javni interes morale su da brane NVO i ribolovačka društva koji su gledali kako se Tara uništava, iako je Prirodno matematički fakultet UCG bio angažovan za izradu studija. Oni su dali preporuke, investitor ih nije poštovao i imamo pozitivan primer kako je sudska vlast reagovala da zaštiti javni interes – rekao je Perović.

CRBC, dodaje, može da se ponaša kao da je iznad državnih zakona.

– Zajedno sa stručnjacima, većinom domaćih koji bi trebali da više vole Crnu Goru nego novac koji primaju od investitora, ćutali su i zatvarali oči, čak u javnosti i medijima branili i opravdavali investitora kako radi sve što je u elaboratima propisano. Očigledno je da nije tako – kazao je Perović i dodao da ga raduje što je politika aktuelnog ministarstva da strogo kontroliše obaveze i mere nadzora i utiče da se stanje poboljša.

Siguran je da je Tara, kao jedan od simbola Crne Gore, dovoljno jaka da se oporavi.

Loše saniranje posledica požara, kaže, nije rezultat samo nedostatka novca, već je povezan i sa decenijskim lošim upravljanjem šumama u Crnoj Gori.

– Imamo čitav niz studija, koja su radila naša ministarstva, koje prepoznaju da su dimenzije devastacije i ugroženosti šuma veliki kod nas. Imamo ogroman budžet koji se troši za neke pogrešne akcije i projekte koji imaju samo promotivni karakter, a ulaganje u sanaciju i rešavanje ovakvih problema koje bi trebalo da bude sistemski odgovor i dokaz političke volje donosioca odluka uporno se ne dešava – smatra Perović.

U vremenu kovid krize, dodaje, budžet bi trebalo trošiti namenski i domaćinski.

– Predlagali smo da vode i šume budu prepoznatljiv resurs, po kojem bi se Crna Gora rangirala. Šuma stradala od požara ne može se sama obnoviti. Zato je potreban veći budžet kako bi se pošumila i obnovila – rekao je Perović i apelovao na Vladu da dio budžeta ostavi i preraspodeli za ove potrebe.

Komentarišući zaključke nedavno završenog Samita u Glazgovu o klimatskim promenama Perović ističe da su velike konferencije prilika za politički marketing, naročito za male države koje ne mogu da utiču na programe.

– Od konferencije u Glazgovu se u javnosti dosta očekivalo. Iako su ciljevi konferencije bili jasno postavljeni nisu doveli do usvajanja zaključaka u kojima je izbegnuta suština. A to je da najbogatije zemlje pomognu malim zemljama koje su žrtve eksploatacije od strane privrede velikih – rekao je Perović.

Priča o ovim konferencijama je priča o socijalnoj pravdi koja bi, ističe, trebala da krene od velikih država.

– Veliki treba da pokažu brigu za planeti, shvatajući da oni ne trpe iste posledice kao manje razvijene zemlje. Zaključci su pokazali da je to samo deklarativan vid podrške, a vreme će pokazati da li će zaključci konferencije u Glazgovu u koju je Velika Britanija uložila veliki naporeda ih dovede i sedne za sto dati neke konkretne rezultate. Voleo bih da daju, ali kao neko ko živi u Crnoj Gori svestan sam nemoći malih sistema – zaključio je Perović.

Izvor: eKapija

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!