fbpx

Ronjenje – skriveni adut crnogorskog turizma

scuba-diving-79606_1920

Ronjenje je skriveni adut crnogorskog turizma, nažalost, veoma zanemaren i ako Crna Gora ima šta da ponudi svetskoj mapi ronilačkih destinacija – ovim rečima Željko Dragutinović, vlasnik Ronilačkog centra Scuba quest iz Bara, počinje priču o turističkim potencijalima crnogorskog podmorja.

Dragutinović je već decenijama najpouzdaniji “podvodni vodič” u barskom akvatorijumu. Zahvaljujući njegovom ronilačkom brodu “Down under” koji je na vezu u Baru, gat VI ovdašnje marine odavno je ljubiteljima ronjenja sa svih strana sveta polazna tačka avanture silaska u crnogorsko podmorje.

– Down under nije tipičan ronilački brod sa dva reda klupa na kojima sede ronioci, već je zbog svojih kapaciteta i činjenice da poseduje ronilački kompresor višemamenski brod za projekte koji prevazilaze turističko rekreativno ronjenje. Zbog toga, i zato što možemo da budemo više dana na moru, proteklih godina, da ne kažem decenija, stalni smo učesnici i partneri u nebrojenim projektima podvodne arheologije i biologije mora, kako u saradnji sa lokalnim institucijama, tako i u međunarodnim IPA projektima – priča Dragutinović.

Prilikom posete reportera Feral.bar, “Down under” je bio na jednoj od svojih tipičnih dnevnih ronilačkih ekskurzija. Turiste ronioce iz Nemačke, Novog Zelanda i Australije, Dragutinović je poveo prvo na takozvani “klif-dajving” na Crni rt, a potom u obilazak podvodne pećine na Kraljičinoj plaži kod Čanja.

– U Crnoj Gori nema dovoljno svesti o značaju ronilačkog turizma. Kada sam počinjao u Baru, pre 20 godina, bilo je jako teško, bilo je jako malo turista koji su bili zainteresovani za ronjenje, a Crna Gora uopšte nije bila na mapi ronilačkih destinacija, a itekako ima šta da da na tu mapu. Nacionalna turistička organizacija Crne Gore (NTOCG) bi trebalo da prepozna ronjenje kao veoma bitan segment ponude, što svuda u svetu jeste, jer smo zemlja koja zavisi od turizma i kada se desi kriza kao u prošloj godini, odmah se suočimo sa velikim negativnim efektima propale turističke sezone – dodaje sagovornik.

Njegova porodica je u Baru preko pola veka, imaju kuću u Dobroj Vodi, gde je Željko prvi put i počeo da roni sa deset godina.

– Ronio sam kao i ostala deca, sa maskom, perajama i puškom lovio ribu – priča Željko.

U 17. godini počinje da roni sa bocama, nakon završenog kursa u Beogradu, a od tada svaki slobodan trenutak koristi u Baru za ronjenje. Tokom 20-godišnjeg boravka u SAD, na Floridi je završio sve ronilačke kurseve i stekao zvanje dajv-mastera, i sada je licencirani PADI instruktor ronjenja, “Open water scuba instructor”.

Od 2002, stalno je u Baru gde vodi turiste na ronjenje, a takođe i organizuje ronilačke PADI kurseve. Skoro svi klijenti su mu stranci, zbog čega nadležnima skreće pažnju na potrebu jačeg marketinga ove turističke niše:

– Treba jače popularisati ronilački turizam u Crnoj Gori, jer ima mnogo potencijala za razvoj. Daću vam samo dva primera iz sveta. Egipat ima jednu popularnu olupinu broda iz II Svetskog rata, na koju dolazi ogroman broj ronilaca iz celog sveta. Prihod koji oni ostvaruju od te olupine jednak je prihodu koji ostvare od piramida! Drugi primer – Malta, ostrvo koje bukvalno možete u jednom danu da obiđete, ima 75 ronilačkih centara! A kod nas? Ja sam jedini koji ovo radi u Baru, sledeći centar je u Petrovcu, imate u Budvi par ljudi koji nešto rade, i nešto u Boki, ali, to je jako, jako malo – ističe Dragutinović.

Da bi se stvari pomerile s mesta, privukli novi “podvodni” turisti, a samim tim otvorili i novi centri, on sugeriše uključivanje svih sektorskih aktera, od Ministarstva turizma i NTOCG do lokalnih turističkih organizacija u popularizaciju ronjenja, kao i uvođenje ronjenja u hjihove programe, brošure, kataloge, da na svakom sajmu turizma jedan ćošak bude posvećen ronilačkom turizmu.

– Razgovarao sam pre nekoliko dana sa Darkom Kovačevićem, koji je poreklom iz ovih krajeva, a radio je širom sveta. On sada radi na 3D snimanju svih crnogorskih istorijski važnih podvodnih lokacija, angažovan je da populariše ronjenje. Darko ma jako dobre ideje, podelili smo mišljenja i iskustva, složili smo se da treba mnogo jače popularisati ovu priču – kaže Željko.

A da bi ta priča bila zvanično uobličena, nastavlja, treba doneti Zakon o ronjenju koji bi normirao sve detalje u ovoj oblasti, pre svega definisao turističko, odnosno rekreativno ronjenje i odvojio ga od komercijalnog.

– Ovde postoje sportski ronilački klubovi, ali ovo o čemu pričamo nije sportska, već turistička aktivnost. Očigledno, ovo nije Crveno more, nemamo korale, šarene grebene gde možemo pokazati gostima mnoštvo šarenih ribica, kao da su u akvarijumu, ali zato imamo ono što Egipćani nemaju – određeni broj istorijski važnih olupina, pećina, i to je ono što moramo da promovišemo – navodi Dragutinović.

Barske podvodne Must see lokacije

Željko svoje turiste, zavisno od grupe, vodi na zarone od Starog Ulcinja do Katiča ispred Petrovca.

– Katič je ostrvce ispred Petrovca, tu je i poznata Donkova seka. Sa ponosom ističem da smo bili učesnici projekta obezbeđivanja statusa Zaštićene morske zone za Katič, i on je to od ove godine, a ta priča je bila započeta još 2013. u italijansko-crnogorskom projektu. Imamo i klif dajving na Crnom rtu, Mikovićevu pećinu na Volujici koja je veoma zanimljiva, istorijske olupine Dag iz I i Kvinto iz II Svetskog rata, s tim da je Kvinto na 30 metara dubine i nije baš za početnike, Stari Ulcinj je takođe jako zanimljiv, tu je još nekoliko lokacija. U svakom slučaju, samo u Baru imamo toliko lokacija da se za one koji žele da rone može napraviti veoma atraktivan višednevni program – napominje Dragutinović.

Intro zaroni najpopularniji

– Jako je bitno znati da u svim svetskim ronilačkim cenrima najveći broj zarona čine takozvani intro zaroni. To su ljudi koji žele da probaju da rone, nemaju licencu i mogu da kažem da smo stigli sada na 50% takvih zarona u Scuba quest ove godine. Ti ljudi koji probaju, možda se potom odluče da završe kurseve i da nastave da se bave aktivno ronjenjem – kaže sagovornik Feral.bar.

Sezona preko očekivanja

– Ova sezona za nas, sve u svemu, nije tako loša. Očekivao sam da će biti mnogo lošija, pa zato nisam, kao do sada, angažovao dvojicu dajv mastera da rade s amnom, već samo jednog i zato sam sada preopterećen poslom. Našu klijentelu čine skoro isključivo ljudi iz Zapadne Evrope, koji imaju platežnu moć, jer ovo nije jeftin sport. Pretprošle godine imali smo fantastičnu sezonu, ronioci su nam dolazili iz cijele Evrope – Skandinavija, Belgija, Holandija, Engleska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Austrija.

Ovog leta je već drugačija slika, ima malo više Rumuna nego ranije, Francuza, Rusa ima i dalje, kao i Poljaka. Nema Engleza, Skandinavaca, Belgijanaca i Holanđana, to ima veze i sa time što je došlo do poremećaja u letovima, nema više avio-linija Rajanera i Viz era prema Crnoj Gori – ističe Dragutinović.

Izvor: eKapija

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!