Međunarodni naučni skup i okrugli sto pod nazivom “Turizam u BiH – kako planirati razvitak u (post)pandemijskom svetu” održan je u subotu u Međugorju u organizaciji Sveučilišta Hercegovina, a s ciljem jačanja strukturnog dijaloga u koji uključuje i akademsku zajednicu i ostale ključne sagovornike iz ekonomskog i civilnog dela društva koji se bave razvojnim perspektivama turizma u (post)pandemijskom svetu.
Predsednik Udruženja turizma, hotelijerstva i iznajmljivača soba Međugorje Davor Ljubić rekao je kako je ova godina pokazala da turizam može opstati.
”Treba znati razlikovati masovni od individualnog turizma, a 2021. je rekordna godina po broju individualnih dolazaka turista u svetu i tu ništa nije sporno. Ono što je sporno je religijski turizam, on ima svoje nedostatke, a ti nedostaci su klijenti, konzumenti od 60 i više godina. Ljudi su na neki način prestrašeni, organizovani dolasci u velikim grupama gotovo su onemogućeni, tako da su naša mišljenja u tom smeru da se okrenemo individualcu, čoveku, hodočasniku i vratimo ga ne na virtuelni način, već da uživo bude tu. Svaka pandemija je prošla, tako će i ova, a mi se moramo okrenuti onome što imamo”. istakao je Ljubić.
Naglasio je takođe kako će i “destinacije kao destinacije opstati”, ali da je pitanje koliko će ljudi, odnosno kompanija preživeti.
”To je ono oko čega se moramo pozabaviti u budućem periodu i definitivno idemo u tom smeru da pronađemo nekakve puteve izlaska iz krize. Što se tiče Međugorja, 2021. godina bila je godina povratka hodočasnika iz celog sveta, ljudi su se vratili, iako to još uvek ne možemo upoređivati s 2019. godinom”, kazao je Ljubić.
Predsednik Turističkog klastera Hercegovina i Udruženja za turizam FBiH Stjepan Primorac istakao je da je religijski turizam vrlo važan segment u ukupnoj turističkoj ponudi.
”Realno, najveći broj posetilaca u Hercegovini je iz te oblasti, a činjenica je i to da pandemijsko vreme traje i ne možemo planirati ništa dugoročno i oslanjati se da će to biti kao nekada. Pritisnuti covid pandemijom došli smo u situaciju da ćemo morati sami više brinuti o individualnom gostu, ali naravno da nećemo odustati od grupnih gostiju kojih će sigurno biti u budućnosti. Naravno, već sada ima dosta potvrđenih grupa za 2022. godinu, ali svakako sledi prilagođavanje individualnom turisti”, kazao je Primorac.
Naglasio je kako će se u svakom slučaju turistička ponuda morati sadržajno promeniti jer se menjaju interesi turista.
”Bili smo ušli u fazu kad je turizam prestao biti stacionarni i postao mobilni, što znači da su gosti u što kraćem vremenu želeli obići što više destinacija, ali pandemija diktira nova pravila igre i to više neće biti moguće, zato ćemo na mestu u koje se dođe morati uključiti malo bolje sadržaje kako bi zadovoljili gosta i njegov boravak od tri-četiri dana na ovom prostoru učinili sadržajnijim i njemu privlačnijim da bi uopšte došao na naše prostore”, istakao je Primorac.
Predsednik Organizacionog odbora Naučnog simpozijuma Marko-Antonio Brkić kazao je kako je ovo prvi put da se u BiH organizuje naučni skup posvećen hodočašću i religijskom turizmu.
”Lično smatram da je to jedan od najpotencijalnijih, a najmanje razvijenijih oblika turizma, u kojem BiH ima za ponuditi možda više nego ostale zemlje u okruženju, ne samo Međugorje, nego brojna druga, manje ili više otkrivena ili neotkrivena mesta i prostore, jer neotkriveno blago je biser koji treba izroniti, a vreme koje je pred nama pokazaće da smo mi kao Sveučilište prepoznali i otvorili perspektivu za ekonomski i duhovni razvoj”, rekao je Brkić.
Na skupu su učestvovali naučnici iz Portugala, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i stručnjaci iz različitih religijskih tradicija koji su dali prikaze hodočasničkih iskustava.
Izvor: Bljesak.info
Fotografija: Pixabay.com
