Divlja, netaknuta, ali i ne tako pristupačna priroda, krševiti, oštri i strmi vrhovi, surovost na jednoj strani, na drugoj, šume, pašnjaci i jezera od kojih zastaje dah. Jednom rečju – Prokletije.
Na Gusinjskoj strani dolina Grebaje – polazna tačka za planinarenje ovim predelom okružena velikim brojem vrhova.
– Ona sa svojim vrhovima, s jedne strane Bradom i Karanfilima, sa druge Volušnicom, Trojanom i Karaulom, nudi za svakog po nešto od izletnika do visokogoraca i alpinista. U ovom delu Karanfila imamo vrh Očnjak koji je na granici visokogorstva i alpinizma. Ono što bih istakao je da je u njedrima Karanfila smešten najniži stalni snežnik na Balkanu koji se nalazi na 1620 mnv. Radi se o snegu koji se nikad ne topi. Iznad njega uzdiže se stena Koplje POK koja važi za najtežu stenu alpinističku stenu na Balkanu visine je 650 do 700 metara. Sa ove strane se nalazi granica sa Albanijom koja ide na Volušnicu i tu imamo stazu koja je najposećenija u Crnoj Gori – kaže planinarski vodič Ahmet Reković.
Ipak, nije planina za svakoga. Nisu retki i nesrećni slučajevi prilikom uspona na vrhove sa smrtnim ishodima. Čak 80% Nacionalnog parka (NP) Prokletije nije pokriveno signalom, pa oni kojima je pomoć u planini neophodna pozivaju SOS broj.
– Ovaj lanac Karanfila je izuzetno težak, to se ne preporučuje svakome već samo iskusnim planinarima i naravno sa vodičima – ističe Reković.
Za one koji više vole da uživaju u šumskim predelima i nešto lakšim stazama tu je put do jezera sreće – Hridskog na Plavskoj strani Prokletija na gotovo 2.000 m.n.v. i s maksimalnom dubinom od pet metara. Postoji verovanje da kupanje u jezeru donosi zdravlje i sreću. Da li zbog legende prema kojoj se u jezeru kupaju vile ili zbog neverovatne lepote krajolika, ovo mesto nezaobilazno je na mapi turista. No, ne morate čak ni ući u NP Prokletije da biste uživali u lepotama izvora ovoga kraja.
Nedaleko od centra Gusinja dočekaće vas Ali pašini izvori, čuveno mesto susreta i okupljanja svakog 2. avgusta na Ilijindan. Tog dana tradicionalno dođe oko 10 hiljada ljudi iz celog sveta koji vode poreklo iz ovog kraja.
– Nalazimo se na Ali pašinim izvorima najvećem kraškom vrelu u Crnoj Gori. Ovde možete videti voda izvire iz zemlje na površini od preko 300 kvadratnih metara, dajući oko četiri kubna metra vode u sekundi. Oni se nalaze na 925 m nadmorske visine.Temperatura vode je oko nula stepeni tokom cele godine. To je izuzetno čista i pitka voda prema svim istraživanjima dokazano je da je jako zdrava i da poseduje u sebi mnogo minerala koji su dobri i za eventualno distribuciju ove vode – poručuje saradnik za odnose s posetiocima u Nacionalnim parkovima Crne Gore Boban Redžepagić.
Od Alipašinih izvora se za nekih 20 minuta vožnje stiže u dolinu Ropojane, a u njoj još jedna turistička atrakcija – vodopad Grlja koji formira istoimena reka u visini od 15 metara.
Ako krenete uzvodno rekom Grljom, stižete i do njenog izvora “Oka Skakavice” na 1000 metara nadomorske visine. Ova vrsta izvora nije tipična jer iz njega voda ne izvire naglo, već iz jedne tačke sa dna, potom se na površini skuplja u vidu mirne lokve u obliku oka, preliva i otiče dalje. Iz Oka teče reka Skakavica koja se probija kroz kanjon dug 500 m kao reka Grlja, a iz kanjona izlazi kao Vrulja.
– Kao što vidite ovde iza mene je karakteristično mesto “Oko Skakavice”. Nije u parku ali je tu neposredno iza nas u dolini Rupojane. Ovakvi predeli krase naše područje i turisti koji dolaze uživaju u ovakvim krajolicima. To je osnovna uloga da sačuvaju prirodu i da je zaštite da ostavimo budućim generacijama ovakvu kakvu smo je mi zatekli – navodi direktor NP Prokletije Marinko Barjaktarović.
A osim prirodnih lepota gusinjsko – plavski kraj može se pohvaliti i važnim kulturno – istorijskim nalazištima.
Za praistorijski sunčani časovnik koji je nedavno otkrio arheolog Miloš Petričević u masivu Volušnice preliminarni nalazi ukazuju da je jako sličan najstarijim sunčanim časovnicima na svetu koji su otkriveni pre nekoliko godina u Ukrajini i vezuju se za stepsku Srubna kulturu.
Pećine Prokletija čuvaju crteže nastale u VIII veku pre nove ere, a ovaj kameni blok s petroglifima prema nekim navodima potiče iz srednjeg bronzanog doba, crtež pripada neolitskoj umetnosti Balkana.
Izvor: eKapija
Fotografija: Pixabay
