Nedostatak radne snage u turističkoj sezoni je problem koji datira već duži niz godina, ali je izgleda kulminirao ove, tako da mnogi ugostitelji nisu otvarali objekte u punom kapacitetu jer nisu imali koga da zaposle.
Problem radne snage će izgleda biti ključni narednih godina, pa su svi izgledi da će dolaziti radnici iz Meksika, Filipina i Kube, dok će domaći kao i radnici iz regiona odlaziti u Hrvatsku.
Iz Ministarstva ekonomskog razvoja su međutim poručili da će staviti akcenat na zapošljavanje mladih kroz implementaciju “Garancija za mlade” i da će unaprediti tržište rada.
Prema nedavnom istraživanju Unije poslodavaca Crne Gore kada je reč o strukturi zaposlenih u periodu jun-avgust ove godine, privrednici su ocenili da je 45% činilo domaće stanovništvo, a 55% strana radna snaga. Da problem nedostatka sezonske radne snage u sektoru turizma već godinama pogađa crnogorsko tržište tvrde i iz Ministarstva ekonomskog razvoja.
U narednom periodu, po njihovim rečima, njihove aktivnosti će biti usmerene na unapređenje tržišta rada, koji će podstaći zapošljavanje i u oblasti turizma.
– Radimo na donošenju strateškog okvira za politiku zapošljavanja i politiku zaštite i zdravlja na radu, unapređenju normativnog okvira, posebno kada je u pitanju regulacija na tržištu rada, i to naročito kroz Zakon o radu, jačanju mehanizama socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja kroz rad Socijalnog saveta – tvrde iz MEK-a dodajući da će u narednom periodu staviti akcenat na zapošljavanje mladih kroz implementaciju Garancija za mlade.
– Struktura crnogorske privrede se u poslednjih 30 godina transformisala od proizvodne ka dominantno uslužnim delatnostima, što je dovelo do povećanja strukturne nezaposlenosti. Sektor usluga je tokom krize izazvane pandemijom bio najviše pogođen, te trenutna privredna struktura nema dovoljno širok obim tražnje koji bi apsorbovao ponudu radne snage – objašnjavaju iz MEK-a.
Upravo u ovome, kako tvrde, leže uzroci niskog nivoa zaposlenosti, dugoročne nezaposlenosti, regionalnih razlika u nivou zaposlenosti, sezonskog karaktera tržišta i, sa tim povezanog, nedovoljnog angažovanja domaće radne snage.
– U okolnostima kada crnogorsko društvo trpi posledice tranzicionih procesa, lošeg tridesetogodišnjeg vođenja ekonomske politike i kovid krize potrebne su strukturne reforme u funkciji osavremenjavanja ekonomije i tržišta rada, gde je naglasak na uvođenju socijalne dimenzije u te procese i aktivnosti u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja – digitalizacije, kao i podsticajne mere. Najavljena reforma poreskog sistema će se reflektovati i na tržište rada u svim sektorima, pa tako i u oblasti turizma – smatraju iz MEK-a.
Opcije
Predsednik Odbora udruženja turizma i ugostiteljstva Privredne komore Ranko Jovović potvrđuje nam da problem nedostatka kvalifikovane radne snage u sektoru turizma u Crnoj Gori datira već duži period.
– Primorani smo da angažujemo zaposlene iz regiona, a sve češće i iz nekih udaljenih zemalja. Nijednom poslodavcu nije drago kada mora da angažuje stranu radnu snagu, ali naše tržište rada nam trenutno ne nudi druge opcije – procjenjuje Jovović.
Iz tog razloga, po njegovom mišljenju, potrebno je preduzeti kratkoročne mere koje se odnose za povećanje kvote za strance i pojednostaviti i skratiti postupak izdavanja radnih dozvola.
– Paraleno sa tim potrebno je raditi na stvaranju domaće radne snage, kako bi u srednjem i dugom roku imali kvalifikovane i zadovoljne zaposlene iz Crne Gore. Zbog sezonalnosti posla mladi često nisu zainteresovani da se obrazuju i specijalizuju u ovoj oblasti, pa smatram da je potrbeno u naš Zakon o radu uvesti kategoriju “stalni sezonski radnik”, što je slučaj u zemljama koje su naši konkurenti – smatra Jovović.
Zaposleni iz ove kategorije bi nakon turističke sezone, po njegovom mišljenju, i dalje ostajali u radnom odnosu, čak i ako nema posla, ali uz nešto nižu zaradu.
– Pri tome bi država subvencionisala deo zarada zaposlenima za čijim je angažmanom prestala potreba nakon sezone. Ovo rešenje bi značajno podstaklo nezaposlene da se prekvalifikuju, budući da bi imali zaradu tokom čitave godine, pa bi tokom zimskih meseci kada su objekti zatvoreni mogli organizovati razne obuke i specijalističke kurseve iz raznih oblasti turizma, kako bi na taj način zaposleni stekli znanja i veštine koje turisti zahtevaju – smatra Jovović dodajući da je turizam radno intenzivna delatnost.
Imajući to u vidu, bez dugoročnog rešavanja ovog problema ne možemo očekivati da se naš turizam razvija i raste na zadovoljavajući način – kazao je Jovović.
Nezaposleni
Prema informacijama dobijenim iz Zavoda za zapošljavanje na evidenciji nezaposlenih krajem septembra nalazilo se 53.954 lica, od toga 3.821, odnosno 7% su sa zanimanjima ugostiteljstva i turizma.
– To su kvalifikovani radnici: kuvari, konobari, barmeni, recepcioneri, pekari, itd. Međutim, potencijal za rad u sezoni je znatno veći, jer se na evidenciji nalaze i lica drugih zanimanja kao i lica bez zanimanja koja mogu obavljati poslove u turizmu i ugostiteljstvu, gdje je više od 70 odsto pomoćnih poslova, koji nisu zahtevni i koji se uče kroz rad i iskustvo. Tome treba dodati đake i studente koji pokazuju interesovanje za rad u sezoni – kazali su iz ZZZCG.
Naglašavaju da se jedan broj nezaposlenih lica, koja se zapošljavaju na sezonskim poslovima, ne nalazi na njihovoj evidenciji, već sami pronalaze posao kod poslodavaca kod kojih rade duži niz godina.
– Sva nezaposlena lica prijavljena u evidenciju Zavoda za zapošljavanje u obavezi su da traže posao kao i da prihvate posao ponuđen posredovanjem Zavoda. Pod ponuđenim odgovarajućim radnim angažovanjem podrazumeva se posao koji odgovara nivou kvalifikacije i stručnoj osposobljenosti nezaposlenog lica. U današnje vreme, kada je veoma teško doći do posla, retke su situacije da nezaposleno lice odbije posredovanje u zapošljavanju – kazali su iz ZZZCG dodajući da ukoliko se to desi, evidentni razlozi odbijanja su posledica neodgovarajućih uslova koje poslodavac nudi, kao što su: neadekvatna naknada, loši uslovi rada, neobezbijeđen smeštaj, neobezbijeđena ishrana, prekovremeni rad bez nadoknade, zapošljavanja van mesta prebivališta i sl.
– Cilj i uloga Zavoda nije da represivno deluje na nezaposlena lica, već da stvori uslove da postanu konkurentna radna snaga koja će imati što da ponudi poslodavcu i da za to bude adekvatno plaćena – smatraju iz ove ustanove.
Interes privrede je, po njihovim rečima, da u što kraćem roku obezbedi neophodne kadrove, a zaposlenih da dobiju što bolje uslove za rad.
To nije lako uskladiti. Svesni smo da i pored velikog broja nezaposlenih lica ne možemo odgovoriti svim zahtevima poslodavaca, posebno kada traže kadrove sa specifičnim znanjima i veštinama. Zavod kroz mere aktivne politike zapošljavanja pokušava da prevaziđe ovaj problem i obezbedi adekvatan kadar – kazali su oni.
Objašnjavaju da tržište radne snage funkcioniše kao i svako drugo tržište – poslodavac želi da dobije što kvalitetniju radnu snagu, a radnici da se zaposle na radnom mestu koje će im pružiti što bolju zaradu i što bolje uslove rada.
Obrazovanje
Direktor Centra za istraživanje i razvoj turizma, Petar Golubović smatra da je i ovog leta, crnogorsko tržište rada imalo izraženu potrebu za kvalifikovanom sezonskom radnom snagom u sektoru turizma i ugostiteljstva koja je bila deficitarna.
– Turistička privreda, u prvom redu hotelijeri i restorateri, imali su problem sa pronalaženjem kvalifikovanog i kompetentnog kadra za različite pozicije unutar svojih preduzeća – kazao je Golubović.
Po njegovim rečima problem nedostatka kvalifikovane sezonske radne snage je višegodišnji problem naše države i isti je neophodno sistemski rešavati u godinama koje dolaze.
– U Crnoj Gori postoje stručne škole za obrazovanje, kao i privatne i državne visokoobrazovne institucije za obrazovanje kadra u turizmu i ugostiteljstvu. I nakon završetka navedenih obuka i studija, kao i pre kvalifikacije i sticanja kompetencije, u turističkim preduzećima često ih smatraju nedovoljno ili suviše slabo orijentisanim prema praksi – objašnjava Golubović.
Kvalitet obrazovanja uglavnom, po njegovim rečima, ne udovoljava zahtevima koje stručnom kadru postavlja turistička privreda.
– I sam sam kao student tokom svojih četvorogodišnjih studija iskusio da se nedovoljna pažnja posvećivala praktičnom delu obrazovanja koje je, naročito u turizmu i ugostiteljstu, neophodan preduslov za kasnije zaposlenje. Dualni sistem obrazovanja i intenzivnija saradnja turističke privrede i obrazovne ustanove je bila minimalna, ili je u potpunosti izostala. Danas, 10 godina poslije, situacija je ista ili slična. I dalje su minimalna praktična znanja i sposobnosti studenata – smatra Golubović.
Navodi da bi za iduću godinu svakako trebalo razmotriti i radnike koji dolaze iz malo udaljenijih zemalja, kao što su Filipini.
– Potruditi se da se maksimalno pojednostavi procedura za dobijanje sezonske radne dozvole kako bi se olakšalo poslodavcima da, ukoliko adekvatnu radnu snagu ne mogu da pronađu unutar naših granica, istu potraže i bez prevelikih troškova i procedura dovedu iz inostranstva – kazao je Golubović koji je mišljenja da dugoročno gledano treba sistemski pristupiti i pre svega se potruditi da se generacijama koje dolaze zanimanja koja su u turizmu predstave kao perspektivna i atraktivna za izgradnju profesionalne karijere.
Hrvatski ugostitelji nude bolje uslove
Iz ZZZCG navode da je Hrvatska interesantna destinacija za crnogorsku radnu snagu zbog blizine i nepostojanja jezičke barijere.
– To dodatno utiče da ukoliko hrvatski poslodavac ponudi bolje uslove i veću zaradu, crnogorski radnik izabere ponudu hrvatskog, a ne crnogorskog poslodavca. Zavod za zapošljavanje nema podatak o broju crnogorskih radnika angažovanih tokom sezone u Hrvatskoj – kazali su iz ZZZCG.
Fale visokokvalifikovani radnici
Podaci ZZZCG govore da su od 1. januara do 27. septembra ove godine, poslodavci oglasili 4.423 slobodna radna mesta na sezonskim poslovima.
– U istom periodu na sezonskim poslovima zaposlilo se 7.126 crnogorskih državljana. Iz ovih podataka se može zaključiti da nije bilo osetnog deficita sezonske radne snage. Deficit se pojavljuje kod visokokvalifikovanih radnika sa dužim radnim iskustvom za čijim angažovanjem postoji povećana potreba tokom letnjih turističkih meseci kao što su: kuvar, roštiljdžija, mesar… koje najčešće traže elitni hoteli i turističko-ugostiteljski objekti – kazali su iz ZZZCG.
Najviše sezonaca iz Srbije
U Crnoj Gori je od početka godine do kraja prošle sedmice, izdato ukupno 16.190 dozvola za privremeni boravak i rad stranaca, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Najveći broj sezonskih radnika, prema podacima MUP-a, došao je iz Srbije 4.251, zatim iz Turske 3.301, Bosne i Hercegovine 1.563, Albanije 1.203, Kosova 1.030, Makedonije 505…
Smanjili ponudu zbog nedostatka radne snage
Vlasnik restorana Mocart u Budvi Luka Vučković takođe smatra da je radna snaga veliki problem.
– Ove godine smo restoranski meni smanjili na pola, i tako smo smanjili na pola i broj radnika u kuhinji jer nismo mogli da ih nađemo. I ići ćemo na to da smanjimo asortiman ponude. Težimo da zapošljavamo iz Crne Gore, ali ćemo morati da tražimo pomoćne radnike iz inostranstva, iz Meksika, Kube… sa Filipina – kazao je Vučković.
Izvor: eKapija
Fotografije: Pixabay.com
