Portugal je u ponedeljak najavio stvaranje najvećeg zaštićenog morskog područja u Evropi.
Novi rezervat štiti 2.677 kvadratnih kilometara (oko 1.034 kvadratnih milja) oko ostrva Selvagens, arhipelaga u severnom Atlantiku koji se nalazi na pola puta između Kanarskih ostrva i Madeire. Novi rezervat proširuje postojeće zaštite postavljene za morske ptice i približava svet cilju zaštite 30% kopna i vode do 2030. godine.
„Kada kažemo najveći morski rezervat u Evropi, to je uzbudljivo, jer je to zaista osećaj liderstva i ambicije“, kaže za Treehugger Pol Rouz iz Pristine Seas-a, koji je predvodio ekspediciju na ostrva 2015. U kontekstu cilja 30Ks30, najava Portugala „pokazuje da to zaista možemo da uradimo“, dodao je on.
Pristine Seas je projekat podvodnog istraživanja koji je osnovao “National Geographic Eksplorer” u “Residence Enric Sala”. Organizacija radi na tome da inspiriše zaštitu jedinstvenih morskih ekosistema kroz ekspedicije koje dokumentuju njihov neverovatan biodiverzitet. U poslednjih 12 godina projekat je obišao 31 mesto, a 24 ih je od tada zaštićeno. Ove nove rezerve pokrivaju površinu od više od 6 miliona kvadratnih kilometara (približno 2,3 kvadratnih milja), što je više nego dvostruko veće od Indije.
Priča o tome kako su ostrva Selvagens postala jedno od njih počela je 1971. godine kada je ovo područje postalo prvi klasifikovani rezervat prirode u istoriji Portugala. Vulkanska ostrva su uglavnom nenaseljena ljudima, ali su domaćini najveće svetske kolonije Cori’s Shearvater morskih ptica.
Zahvaljujući ovim pticama, ostrva su bila zaštićena, za početak, kaže Rouz, i opkolili su ostrva kada su Rouz i njegov tim tamo stigli u septembru 2015.
„Posle dana ronjenja, mogli bismo da budemo na palubi i samo da posmatramo stotine hiljada Korijevih morskih voda kako nas preplavljuju i slete nazad na ostrva“, kaže on.
Ispod okeana, takođe, oblast je bila puna života.
Ostrva su usred divljeg Atlantskog okeana i okružena grebenima hladne vode. Rouz i njegov tim videli su 51 vrstu ribe, uključujući ajkule i barakude, kao i murine.
„Imao sam neverovatan zaron na malom brodolomu tamo, i dok sam plivao u otvoreno skladište, otvoreni teretni prostor, mogao sam da vidim ispred sebe stotine hiljada malih riba kako plivaju sa druge strane“, kaže on.
Tim je takođe voleo da roni oko određenog talasa koji se u savršenom i večnom zavoju nalazio iznad podmorja.
„Zaljubili smo se u taj talas i postao je simbol ekspedicije Selvagens“, kaže on.
Ostrva su već bila zaštićena do dubine od 200 metara (otprilike 656 stopa), ali nije bilo potrebno mnogo daleko od obale da bi se dostigla ova granica zbog strmih vulkanskih padina ostrva.
„Ovo ne pruža zaštitu za mnoge vrste šireg spektra kao što su morske ptice, morski sisari i tune koje se oslanjaju na ovo važno područje, pri čemu se ribolovna aktivnost često dešava u neposrednoj blizini obale“, zaključila je ekspedicija u to vreme.
Partnerska organizacija Pristine Seas-a Oceano Azul je uglavnom bila odgovorna za predstavljanje veće zaštite portugalskoj vladi, ali Rouz je rekla da nije potrebno mnogo uveravanja.
„Prelepa mesta koja nisu zaštićena se prodaju sama od sebe“, kaže on.
Paradise Threatened
Rouz kaže da se morski ekosistemi suočavaju sa tri glavne pretnje: ribolovom, zagađenjem i klimatskom krizom. Međutim, njihova zaštita od prve u velikoj meri pomaže im da prežive druga dva.
„Ako je greben zaštićen od ribolova i svih rudarskih industrija, to znači da je otporniji“, kaže on. „I to smo dokazali iznova i iznova i iznova.”
Pre nego što su uspostavljene opsežnije zaštite, morski život ostrva bio je ugrožen i ilegalnim ribolovom unutar granica rezervata i neregulisanim ili loše regulisanim ribolovom tune i drugih vrsta u blizini rezervata. Međutim, Rouz kaže da je zaštita tog područja na kraju blagodat za ribare. To je zato što kada je neko područje zaštićeno, biomasa se povećava za faktor od oko 600.
„Ribe ne znaju da su zaštićene, pa plivaju napolju“, objašnjava Rouz.
To znači da je ribolov na kraju još bolji na granicama morskog rezervata i ostatka okeana, oblasti poznatoj kao „zona prelivanja“.
Na kraju krajeva, zaštićena područja mogu pomoći u stvaranju održivije ribarske industrije.
„Kada je mesto zaštićeno, to je pomalo kao da imate baštu kod kuće“, kaže Rouz. „Ne odeš tamo i izvadiš sve iz zemlje i pojedeš sve odjednom i onda se pitaš zašto se ništa nije vratilo. Uradite to kako treba.”
Izvor: Treehugger
Fotografija: Pixabay.com
