fbpx

Pooštreni kriterijumi za Uneskovu listu – Šljivovica na čekanju do kraja 2022.

unesco-26856_1280

Brend i brendiranje možda su i najčešće pominjani pojmovi moderne ekonomije koji već pri samom izgovaranju imaju prizvuk nadolazećih miliona i potencijalnog globalnog poslovnog uspeha.

U suštini to je skup aktivnosti koji za cilj ima da neki proizvod, usluga ili destinacija bude bolje primećena kod potencijalnih potrošača i da što duže bude upamćena u glavama istih. Ima različitih mišljenja zbog čega je to tako, ali dosadašnja praksa je pokazala da se brendovi najlakše formiraju i održavaju ako je fokus na njihovom geografskom poreklu.

Po vrlo sličnom principu funkcioniše i Uneskova lista nematerijalnog kulturnog nasleđa za koju se svake godine prijavi po nekoliko hiljada kandidata širom sveta.

Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbija za sada ima četiri prihvaćena “brenda”: krsnu slavu, kolo, guslanje i grnčariju iz Zlakuse, a u junu ove godine je objavljeno da je prihvaćena još jedna nominacija iz Srbije – običaji u vezi sa pripremom i konzumiranjem rakije šljivovice.

Prihvatanje nominacije od strane Uneska ne znači automatski i stavljanje na listu naših rakijaških običaja, a nakon analiza i ocenjivanja predloga, konačna odluka Uneska će biti saopštena krajem 2022. godine.

Predlog je Unesku uputio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji funkcioniše u sklopu Etnografskog muzeja, dok su u proces izrade nominacije bile uključene lokalne zajednice, udruženja i druge institucije kulture i obrazovanja.

Prema rečima Danijele Filipović, kustoskinje iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, nominovan je skup elemenata koji se odnose na znanja i praksu u vezi sa pripremanjem i upotrebom čuvene šljivovice.

Ona je pojasnila da se u nominaciji šljivovice za Uneskovu listu išlo na najširi aspekt: od zastupljenosti stabala autohtonih vrsta šljiva, preko običaja vezanih za skupljanje njihovog roda i samog pečenja rakije, pa sve do nazdravljanja, čašica iz kojih se pije i utisaka koji se stvaraju. U tom svojevrsnom elaboratu se govori i o kazandžijama i drugim zanatlijama bez kojih ne bi bilo moguće napraviti kvalitetnu tradicionalnu šljivovicu.

Optimista je kada je u pitanju konačna odluka Uneska koja će uslediti za godinu i po dana, jer smatra da je predlog kvalitetno pripremljen i da ispunjava sve ono što Unesko zahteva. Optimizam uliva i činjenica da su prethodna četiri predloga iz Srbije (krsna slava, kolo, guslarstvo i grnčarija iz Zlakuse) prošla bez dopuna i dodatnih intervencija.

Izvor: eKapija

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!