Brend i brendiranje možda su i najčešće pominjani pojmovi moderne ekonomije koji već pri samom izgovaranju imaju prizvuk nadolazećih miliona i potencijalnog globalnog poslovnog uspeha.
U suštini to je skup aktivnosti koji za cilj ima da neki proizvod, usluga ili destinacija bude bolje primećena kod potencijalnih potrošača i da što duže bude upamćena u glavama istih. Ima različitih mišljenja zbog čega je to tako, ali dosadašnja praksa je pokazala da se brendovi najlakše formiraju i održavaju ako je fokus na njihovom geografskom poreklu.
Po vrlo sličnom principu funkcioniše i Uneskova lista nematerijalnog kulturnog nasleđa za koju se svake godine prijavi po nekoliko hiljada kandidata širom sveta.
Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbija za sada ima četiri prihvaćena “brenda”: krsnu slavu, kolo, guslanje i grnčariju iz Zlakuse, a u junu ove godine je objavljeno da je prihvaćena još jedna nominacija iz Srbije – običaji u vezi sa pripremom i konzumiranjem rakije šljivovice.
Prihvatanje nominacije od strane Uneska ne znači automatski i stavljanje na listu naših rakijaških običaja, a nakon analiza i ocenjivanja predloga, konačna odluka Uneska će biti saopštena krajem 2022. godine.
Predlog je Unesku uputio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji funkcioniše u sklopu Etnografskog muzeja, dok su u proces izrade nominacije bile uključene lokalne zajednice, udruženja i druge institucije kulture i obrazovanja.
Prema rečima Danijele Filipović, kustoskinje iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, nominovan je skup elemenata koji se odnose na znanja i praksu u vezi sa pripremanjem i upotrebom čuvene šljivovice.
Ona je pojasnila da se u nominaciji šljivovice za Uneskovu listu išlo na najširi aspekt: od zastupljenosti stabala autohtonih vrsta šljiva, preko običaja vezanih za skupljanje njihovog roda i samog pečenja rakije, pa sve do nazdravljanja, čašica iz kojih se pije i utisaka koji se stvaraju. U tom svojevrsnom elaboratu se govori i o kazandžijama i drugim zanatlijama bez kojih ne bi bilo moguće napraviti kvalitetnu tradicionalnu šljivovicu.
Optimista je kada je u pitanju konačna odluka Uneska koja će uslediti za godinu i po dana, jer smatra da je predlog kvalitetno pripremljen i da ispunjava sve ono što Unesko zahteva. Optimizam uliva i činjenica da su prethodna četiri predloga iz Srbije (krsna slava, kolo, guslarstvo i grnčarija iz Zlakuse) prošla bez dopuna i dodatnih intervencija.
Izvor: eKapija
Fotografija: Pixabay.com
