U poslednjih par nedelja obišao sam neke od najlepših delova Srbije (kako prirodnih, tako i izgradjenih od strane čoveka). Svakim danom sam se oduševljavao kakvi predeli postoje, ali ipak mi je još nešto privuklo pažnju.
Znamo da trenutna pandemija koja je zadesila ceo svet preti i uništava hotelsko poslovanje (neki hoteli su zatvorili svoja vrata, a neki posluju sa negativnim rezultatom), ali obrnuti trend jeste da su hoteli i smeštaji u planinskom predelu ili dolini reka i jezera popunjeni čak i preko 90%. Radostan sam kad čujem da se turizam vraća u normalu, ali ono što me plaši jeste preterana eskploatacija prirodnih resura i nemar turista koji u većini slučajeva nisu upoznati sa pravilima ponašanja na turističkoj destinaciji. Smatram da bi hotelijeri, privatni vlasnici objekata, opštine i ostali akteri u turizmu trebali da neguju i podignu svest o održivom turizmu, kao i da zajedničkim snagama rade na tome da im destinacija opstane. Smatram da treba učiti iz primera potapanja Venecije i kako veliki obim turista može uticati na turističku destinaciju.
Dole ću Vam navesti jedan od primera koji važi za jedno od najlepših mesta, a kroz par meseci pandemije postalo je glavno „smetlište“ zbog nemara posetilaca.
Uvek sam se vodio primerom voli svoje – poštuj tuđe. Nadam se da ćemo u budućnosti shvatiti koliko lepih predela imamo i da samo zajedničkim snagama možemo da ih sačuvamo!
Autor: Vladimir Vujčić
Fotografije: izvor, autor
