fbpx

Održivi turizam – fantastična prilika

tree-276014_1920

Godina u kojoj su zdravstvena kriza, a onda i kriza slobode kretanja razotkrile manjkavosti nacionalnih ekonomija koje ovise o konvencionalnom turizmu, potencirala je i raspravu o održivosti pojedinih turističkih modela. Sredine koje iz raznih razloga svoj razvojni put nisu isključivo vezale uz broj turističkih dolazaka i noćenja, pokazale su se kao otpornije, ali i poželjnije u novim okolnostima.

Što je, zapravo, održivi turizam?

Održivi turizam možemo definisati kao turizam koji u potpunosti uzima u obzir trenutne i buduće ekonomske, društvene i ekološke uticaje, brine se o potrebama posetilaca, sektora, okruženja i destinacije. Održivi bi turizam trebao optimalno iskoristiti resurse i pomagati u zaštiti prirodne baštine i bioraznolikosti, poštivati društveno-kulturnu autentičnost destinacije, te osigurati da su ekonomske aktivnosti održive i dugoročne, kao i da donose društvenu i ekonomsku korist svim učesnicima uz pravilnu raspodelu. Da bi osigurao vredno iskustvo turistima, održivi turizam mora zadržati visok stepen zadovoljstva turista, podižući istovremeno svest o održivosti i promovišući praktikovanje održivog turizma među njima.

Smernice i praksa upravljanja održivim razvojem turizma mogu se primeniti na sve oblike turizma, u svim vrstama destinacija, uključujući masovni turizam, ali i razne turističke niše. Principi održivosti se odnose na okruženje, kao i ekonomske i društveno-kulturne aspekte razvoja turizma. S ciljem postizanja dugotrajne održivosti, mora se uspostaviti odgovarajuća ravnoteža između te tri dimenzije. Da bi se osiguralo široko učešće i konsenzus, za održivi je turizam potrebno informisano učešće svih relevantnih stejkholdera, ali i snažno političko vodstvo.

Održivi turizam na hrvatski način

Održivi je turizam u Hrvatskoj aktuelan poslednjih desetak godina, a naglasak se posebno stavlja na održivi razvoj ruralnih područja gde turizam može odigrati značajnu ulogu, kao i na destinacije za masovni turizam kojima je održivost preko potrebna kako bi se sprečila devastacija prirodnih i kulturnih resursa.

Hrvatska se po standardima održivosti turizma i prihvatanju zelene transformacije za oporavak putovanja za 2020. pozicionirala na 13. mestu u svetu, čime je i među top 20 zemalja, što pokazuje novi izveštaj o održivom turizmu globalne istraživačke kuće Euromonitor International. Ta je analitička kuća procenjivala 99 zemalja u svetu i rangirala najbolje zemlje održivog turizma kroz tzv. Sustainable Travel Index odnosno posmatrajući ekološku, socijalnu i ekonomsku održivost, rizike zemlje, kao i održivost turističke potražnje, prevoza i smeštaja, pri čemu iznose i podatak da 66,4 posto potrošača na globalnom nivou želi pozitivno uticati na okolinu svojim svakodnevnim delovanjem u 2021. godini.

Održivo ugostiteljstvo

Pionirski primer filozofije održivosti u Hrvatskoj svakako je BioMania iz Bola na Braču. Priča koja je 2018. godine započela kao BioMania Street food na Zlatnom ratu, uskoro će biti proširena i BioMania Bistroom u samom Bolu. Osim što nude svežu i ukusnu vegansku i vegetarijansku hranu od farme do stola, BioMania poslovanjem istražuje može li se u hrvatskom ugostiteljstvu poslovati potpuno održivo. Na vlastitom polju uzgajaju kulture koje koriste za spravljanje jela, a mnoge ostale namirnice nabavljaju od lokalnih proizvođača, čime podržavaju lokalnu ekonomiju. Njihova poslovna priča je jedan u potpunosti zaokruženi proces koji uključuje reciklažu, sortiranje otpada, kompostiranje, te mnoge aspekte kružne ekonomije, a u procesu nabavke sarađuju samo s dobavljačima koji poštuju isti etički kodeks.

Dario Kožul koji stoji iza celog BioMania projekta, kaže: „Održivo ugostiteljstvo samo je nastavak održivosti kojoj sam posvećen zadnjih desetak godina. U BioManiji serviramo celu kuhinju koja je bazirana na bilju. To bilje uključuje – naravno – voće i povrće, ali i grahorice i niz drugih proizvoda koji imaju okuse koji su sjajni. Ogromna razlika između nas i drugih je poreklo namirnica. Nama je poreklo namirnica neizmerno važno. Jer namirnica je ukus, na kraju krajeva. Ona mora biti uzgojena na određen način, iz određenog semena… to je nešto što nam je izuzetno bitno.”

Brački Bol kao primer

Proaktivna Turistička zajednica Bola razvija održivost u više smerova i izuzetno je zadovoljna činjenicom da je BioManija baš u Bolu započela s održivim ugostiteljstvom, te veruju kako će taj poduhvat postati dobar primer celoj branši. „Održivi turizam bi trebao biti strateški način razvoja turizma u Bolu, s naglaskom na uključivanje lokalne zajednice i domicilnog stanovništva u proizvodnju organske, ekološki uzgojene hrane. Tako će domicilno stanovništvo osetiti dodatnu vrednost od turizma. Turisti više nisu kao nekad, sve su osvešteniji i tragaju za onim autentičnim i jako dobro poznaju vrednost lokalnih namirnica i jela.”, rekao nam je Markito Marinković, direktor Turističke zajednice Bola.

„Siguran sam da ćemo ove godine biti u središtu pažnje – i gostiju, i medija – jer radimo nešto čega u Hrvatskoj sigurno nema, a ni šire nije uobičajeno. Ono po čemu se razlikujemo jedna je kompletna priča o održivosti – od toga kako biramo i educiramo svoje zaposlenike, do toga kako se prema njima ophodimo, koje partnere biramo za suradnju i od koga nabavljamo namirnice, uz ove koje sami uzgajamo. Za naš je hrvatski turizam izuzetno bitno da se krene u tom smjeru. To je dugoročno nezamjenjivo, sve drugo je manje vrijedno. Mi na svu sreću još uvijek imamo prirodu koja je fantastična i imamo preduvjete da napravimo jednu izvanrednu oazu. Naš je otok mali u smislu populacije, no možemo jako puno napraviti i to u kratkom roku. Na dobrom smo putu i moramo se svi zajedno primiti toga i krenuti.”, zaključio je Kožul

„Siguran sam da ćemo ove godine biti u centru pažnje – i gostiju, i medija – jer radimo nešto čega u Hrvatskoj sigurno nema, a ni šire nije uobičajeno. Ono po čemu se razlikujemo jedna je kompletna priča o održivosti – od toga kako biramo i edukujemo svoje zaposlene, do toga kako se prema njima ophodimo, koje partnere biramo za saradnju i od koga nabavljamo namirnice, uz ove koje sami uzgajamo. Za naš je hrvatski turizam izuzetno bitno da se krene u tom smeru. To je dugoročno nezamenjivo, sve drugo je manje vredno. Mi na svu sreću još uvijek imamo prirodu koja je fantastična i imamo preduslove da napravimo jednu izvanrednu oazu. Naše ostrvo je malo u smislu populacije, no možemo jako puno napraviti i to u kratkom roku. Na dobrom smo putu i moramo se svi zajedno primiti toga i krenuti.”, zaključio je Kožul

Izvor: HrTurizam

Fotografije: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!