Prošlog vikenda se na Fakultetu za menadžment u turizmu i ugostiteljstvu održala prva studentska konferencija. Konferenciju su organizovali studentkinje i studenti: Laura Valent Paić, Helena Rogulj, Nika Kurti, Paola Grbeša, Jure Bulović, Marko Blažić, Ivana Lasić, Iva Breulj, Filip Komšić, Štefanija Jelačić i Katarina Bosanac. Uz mentorstvo Prof. dr. sc. Daniela Gračan, Prof. dr. sc. Romina Alkier, Mag. oec. Ivan Butković, Mag. oec. Romina Agbaba, Mag. oec. Tatjana Špoljarić i predavačice Ive Barić, konferencija je trajala 4 dana, imala je 4 sesije i 16 govornika.
“Bio sam počašćen pozivom studenata da održim predavanje u sklopu sesije o marketingu. Uz izvrsno moderiranje PR i event menadžerke Maje Lene Lopatny iz Aminessa, imali smo prilike razmijeniti informacije i iskustva između sjajnih predavača.” – rekao je Pinezić.
Vreme za redefinisanje putovanja
Marketing u punom značenju podrazumeva potpunu predanost ostvarenju neke ideje. Ideja je zapravo uzvišeni cilj. Taj cilj mora biti usklađen s prilikama u kojima živimo. Marketinškim aktivnostima želimo doprineti rešavanju globalnih problema tako da delujemo lokalno. Pandemija Covid 19 samo je ubrzala trendove druge decenije 21. veka. Problemi su očitiji kao i volja za rešenjem.
Klimatski ekstremi i pandemija
Turističko poslovanje izuzetno je osetljivo na klimatske ekstremne pojave i na pandemiju. Navike turističkih putnika se menjaju kao i način putovanja, odabir vrste smeštaja. Nepoznata turistička odredišta postaju privlačna. Ekološka svest putnika jača, menja se odnos prema životinjskom i biljnom svetu, prema hrani. Uključenost u lokalnu zajednicu na turističkom putovanju postaje važna.
Doživljajni turizam je dobio novo značenje. Sve je doživljaj, sve je u skladu s trendovima. Način putovanja, smeštaj, sadržaji na turističkom odredištu, sva tri elementa čine doživljajni paket turističkog putovanja, sve je prožeto snažno izraženom ekološkom svešću. Ekološka svest danas podrazumeva puno širi okvir: održivost, brigu za okoliš, brigu za lokalnu zajednicu, podršku lokalnoj ekonomiji.
Putujemo radi sebe i svojih bližnjih
Danas, kao turistički putnici, želimo izaći “iz zatočeništva”, osetiti slobodu, slobodno disati, uživati u malim stvarima. Želimo se više družiti sa svojim bliskim prijateljima, putovati zajedno sa svojom porodicom, želimo se kvalitetno odmoriti, imati svoj komoditet ali opet i biti aktivni, angažovani na putovanju. Svojim putovanjem želimo dati doprinos lokalnoj zajednici, želimo komunicirati s lokalnom zajednicom, naučiti nešto novo, bolje upoznati sebe iznutra, svoje istinsko ja. Na putovanju se želimo slobodno kretati i osećati se sigurno.
Putovanja su individualna, slobodno kreirana
O putovanjima se odlučuje u poslednji čas, zavisno od uslova za putovanje. Planovi o putovanju se razrađuju u krugu porodice i prijatelja. Putuje se najviše automobilom, događa se i veliki povratak putovanja vozom (www.regiojet.com), popularni su mini i mikro kruzeri, najam malih plovila, kuća za odmor, mobilnih kućica u kampovima, kućica na stablu… Hrvatska je profitirala od putnika koji su do sada putovali na udaljenije destinacije.
Za smeštaj se bira onaj sa većom privatnošću
Traže se dodir, kontakt s prirodom, zona privatnosti, komfor boravka, zabavni sadržaji u samom smeštaju, dobra geo lokacija za izlete, mirno okruženje, dobra gastronomska ponuda. Ljubaznost i uslužnost domaćina jesu na ceni kao i visok nivo higijene i mogućnost kontrole kontakata s većim brojem ljudi.
Ugošćavanje manirom najboljeg prijatelja je nivo usluge koju gosti očekuju u malim, porodičnim boutique hotelima, hotelima s pet zvezdica i luksuznim vilama, dobrim restoranima. Lični kontakt s gostima i dalje je vrlo važan, iako se odvijao putem platformi za razgovor. Ceni se lična asistencija i pomoć pri istraživanju turističkog odredišta.
Turistički putnici su u potrazi za jedinstvenim doživljajem. Svako želi biti poseban gost.
Vreme univerzalnih paketa polako prolazi, svaki putnik traži osećaj posvećenosti, jedinstvenog iskustva. Turistički putnici su u potrazi za “svojim” ostrvom, “svojom” uvalom, “svojim” selom, “svojim” imanjem, “svojim” domaćinima… nečim što je u trenutku odmora “samo moje”. Zato se ceni izdvojeno vreme posvećeno gostu, posebno u podučavanju nekim veštinama, upoznavanju s “malim tajnama” turističkog odredišta; posebno se ceni vreme posvećeno zabavi dece, porodičnim doživljajima.
Funkcionalni marketing turističkog proizvoda i digitalni marketing
Marketing obuhvata i koristi sva prethodna saznanja kako bi oblikovao ponudu, upravljao njome promovisao je i prodavao. Funkcionalni marketing turističkog proizvoda je “klasičan” marketing koji koristi metodologiju istraživanja želja kupaca, kreiranja proizvoda i upravljanja procesima funkcionisanja proizvoda i promocije i prodaje proizvoda. Proizvodom se mora upravljati tako da se on stalno unapređuje pa u funkcionalnom marketingu moramo imati “upravljački mehanizam” proizvoda.
Digitalni marketing koristi digitalne alate za promociju i prodaju turističkog proizvoda po “AIDA” metodologiji: (attract, interest, desire, action), privući pozornost, pobuditi interes, pojačati želju, dovesti do akcije – kupovine.
Marketing turizma u post covid eri
Marketing turizma u post Covid eri mora uzeti u obzir sve promene kod turističkih putovanja, promene kod očekivanja putnika. Marketing mora biti snažno angažovan u ostvarenju održivosti turističkog proizvoda i mora poštivati “eko očekivanja”.
Važna zadaća marketinga je i praćenje tehnoloških promena kod prometnih sredstava. Uvažavanje svih učesnika turističkog odredišta iz javnog, privatnog i nevladinog sektora bitan je elemenat uspešnosti marketinga. U prvi plan suvremeni marketing ističe jedinstvenost doživljaja turističkog odredišta. Tu dolazimo do izvorne kulturne baštine turističkog odredišta, do tradicijskih vrednosti čijim se isticanjem pojačava jedinstveni doživljaj i podiže vrednost turističkog odredišta.
Izvor: HrTurizam
Fotografija: Wave 4 Tourism
