Hotel Teuta u Risnu, izgrađen nakon zemljotresa 1979. biće kompletno rekonstruisan, a u planu je i njegovo proširenje i dogradnja, nakon čega će dostići kategoriju od pet zvezdica. Investitor je kompanija Briv Construction iz Kotora, koja je hotel kupila 2014. godine, a na idejno rešenje objekta koje je izradio Studio Grad, saglasnost je dao i glavni državni arhitekta.
Kako se može videti u dokumentu koji je objavljen na sajtu Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, idejno rešenje rekonstrukcije rezultat je intezivnog rada sa ekspertima ICOMOS-a (Stručno telo UNESCO-a), u cilju postizanja najoptimalnijeg rešenja koje će zadovoljiti visoke standarde prostornog ponašanja u senzitivnom kontekstu Boke Kotorske. Predmetno idejno rešenje je sastavni deo HIA studije (Heritage Impact Assessment Study) koja je dobila pozitivno mišljenje ICOMOS eksperata, i koja je zvanično usvojena Rešenjem Uprave za zaštitu kulturnih dobara.
Kako je naznačeno, novi urbanistički sklop hotela podrazumeva kompoziciju od pet građevisnkih celina i interpretira ambijentalnu situaciju “urbanog sela”. Funkcionalna okosnica sklopa je centralni objekat – veći deo postojećeg objekta hotela, u kome su locirani glavni javni sadržaji hotela, poput ulaznog hola, restorana sa kuhinjom, spa zone sa pratećim ugostitelsjkim sadržajem i ekonomsko-servisnim sadržajima.
U novoplaniranim depadansima (objekti B C D i E) planirani su novi smeštajni kapaciteti, pretežno studio apartmani i apartmani, dok je u prizemlju objekta B, orijentisanog ka Risnu smešteno nekoliko komercijalnih lokala i galerijski prostor za izlaganje arheoloških eksponata. Ukupno je ostvareno 150 smeštajnih jedinica u sobama, apartmanima i studio apartmanima.
– Novoplanirani objekat hotela Teuta ispunjava sve satandarde hotela sa 5*. U rekonstruisanom postojećem objektu hotela, spajanjem postojećih soba, formirano je 85 smeštajnih jedinica sa 97 kreveta dok je u novoplaniranim depadansima planirano 65 smeštajnih jedinica sa 133 kreveta – navodi se u dokumentu.
U prizemlju postojećeg objekta planiran je ulazni hol, restorani sa kuhinjom, spa zona i tehnički blok. U depadansima C D i E planirane su smeštajne jedinice orijentisane ka zelenim vrtovima. Javni sadržaji koji su planirani u depadansu B, kao što je galerija za arheološke eksponate i poslovni prostori, orijentisani su ka uređenim pešačkim površinama.
Parternim uređenjem u vidu jasno postavljene pešačke promenade koja prolazi kroz hotelski kompleks i koja povezuje plažni trg, novu rivu, ostvaruje se veza sa Risnom ali i formira mediteranski ambijent na parceli samog hotela.
Hotelski restoran i spa zona su orjentisani ka pešačkoj promenadi. Planiranjem otvorenih restoranskih terasa i spa parka hotelski sadržaji i u funcionalnom smislu izlaze na promenadu.
Na nivou prizemlja u sjevernom delu pracele planiran je parking prostor. U delu parking prostora zadržava se veliki broj vrednih postojećih stabala i planira novo ozelenjavanje u vidu drvoreda ka saobraćajnici. Pina park je očuvan i dopunjen tako da predstavlja zelenu tampon zonu, pre svega depadansu E, ka urbanistički neartikulisanoj postojećoj stambenoj gradnji. Prizemlje i svi ostali spratovi rekonstruisanog hotela i depadansa namenjeni su za smeštaj turističkih jedinica.
U okviru kompleksa predviđeno je ukupno 68 parking mesta, od čega je 68 predviđeno za parkiranje malih automobila, dok je jedno parking mesto namenjeno autobusima.
U projektu je obezbeđena i dostupnost objekta licima sa smanjenom pokretljivošću. Dostupni su im svi javni sadržaji hotela – restoran, spa i bazenska zona, lokali u prizemlju hotela, šetalište. Na parceli su obezbeđena 3 parking mesta za lica sa hendikepom, što je 5% od ukupnog broja PM. U hotelu je obezbeđeno 15 smeštajnih jedinica za lica sa hendikepom, i to 12 soba u objektu A i tri apartmana u objektima B, C i D. To predstavlja 10% od ukupnog broja smeštajnih jedinica.
Urbanističko-tehničkim uslovime propisano je da je na parceli potrebno obezbediti minimum 2.860 m2 zelenih površina na slobodnom tlu ili na krovu podzemih etaža.
– Na parceli je obezbeđeno 3.567 m2 zelenila na slobodnom tlu, od čega je 2.756 m2 slobodna i uređena zelena površina, zatravnjena i sa zasadima žbunastih formi i drveća, dok je ostatak zelenih površina obezbeđeno kroz planirano popločanje otvorenih parking mesta raster betonskim zatravnjenim pločama ili sistemom rešetki za travu. Na krovu prizemlja obezbeđeno je 14.920 m2 zelenih površina – navodi se u dokumentu.
Osim iznad prizemlja, formiranje krovnih vrtova planira se i na postojećem objektu hotela kao i na novim lamelama i gotovo svim terasama.
– Korišćenjem mediteraksih zasada koji se prilagođavaju jakoj insolaciji u letnjim mesecima i obilnim padavinama zimi formiraju su vredni mikroambijenti, direktan kontakt sa zelenilom prilikom boravka u većini smeštajnih jedinica. Kao vid ozelenjavanja koristi se i vertikalno zelenilo, puzavice i ozelenjene pergole – objašnjeno je.
U dokumentu je naznačeno da je, ukoliko bude potrebno, objekat moguće podeliti na više arhitektonsko – građevinskih celina koje se mogu smatrati i fazama u izvođenju. Faze bi podrazumevale pripremne radove, rekonstrukcija postojećeg objekta A, konstrukcija i arhitektonski omotač objekata B, C, D i E, arhitektonsko građevinski i zanatski radovi u unutrašnjosti objekata, uređenje terena i enterijerska završna obrada prostora.
Izvor: eKapija
Fotografija: Pixabay.com
