fbpx

Kiša bi mogla zameniti sneg na Arktiku pre nego što smo se tome nadali

icebergs-932963_1920

Kiša bi mogla zameniti snežne oborine na Arktiku decenijama pre nego što se mislilo, pokazala je studija objavljena u utorak, koja upozorava na to da bi promena uzrokovana globalnim zagrevanjem mogla imati posledice izvan te regije.

Arktik se zagreva mnogo brže od ostatka planete, topi se morski led što dodaje vlagu u vazduh, a što će verovatno povećati padavine. Upoređujući najnovije projekcije s prethodnim klimatskim modelima, studija objavljena u naučnom časopisu Nature Communications procenjuje da će se prelaz s padavina u kojima prevladavaju snežne padavine na one u kojima dominira kiša doći “jednu ili dve decenije ranije”.

Promene će biti ozbiljnije i dogodiće se mnogo ranije nego što je predviđeno i tako će imati velike implikacije na život na Arktiku i izvan njega, rekla je za AFP glavna autorka studije Michelle McCrystall.

Na primer, u jesen kada se i dešavaju najveće promene, središnji Arktik može preći (sa snežnih padavina na kišu) oko 2070. , prema najnovijem nizu modela, u poređenju s 2090. u prethodnom setu, dodala je McCrystall, naučnica s kanadskog Univerziteta Manitoba.

Ali sve zavisi od stepena globalnog zagrevanja. Uz trenutni tempo zagrevanja, kiša bi mogla prevladati nad snegom na Arktiku pre kraja veka, kaže studija.

Prema toj studiji bi, uz ograničavanje zagrevanja na 1,5 C što je najambiciozniji cilj Pariškog klimatskog sporazuma iz 2015., na Arktiku i dalje dominirao sneg.

Gavin Schmidt, direktor NASA-ina Goddard instituta za svemirske studije, rekao je da rezultati “impliciraju da se najgore posledice mogu izbeći ako zemlje ispune svoje namere da smanje emisije u skladu s Pariškim sporazumom”.

No, Schmidt je dodao kako smatra da studija ne dokazuje da će promena doći pre nego što se očekivalo. Kad god nastupi, prelaz sa snega na kišu verovatno će imati velike učinke na arktički ekosistem i šire.

Više kiše uz postojeći snežni pokrivač moglo bi rezultirati povećanjem površinskog leda koji bi onemogućio sobovima da irvasima hranu. Manje snežnog pokrivača značilo bi da će Arktik izgubiti deo svoje sposobnosti odbijanja sunčeve topline i svetlosti od zemljine površine i to bi doprinelo zagrevanju.

Izvor: Bljesak.info

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!