fbpx

Hoće li putovanje avionom postati ‘sport’ rezervisan za bogate?

airport

Kolosalna ulaganja u dekarbonizaciju vazdušnog prometa povećaće cene avionskih karata i putovanje avionom moglo bi ponovo postati sport rezerevisan za bogate.

Vazdušni prevoznici širom sveta obavezuju se na postizanje ugljenične neutralnosti do 2050., evropski plan da se do 2030. emisije CO2 smanje za 55 posto i oporezivanje kerozina donose neviđene pritiske na sektor.

Neviđena će biti i cena takve transformacije.

Međunarodno udruženje za vazušni prevoz (IATA) koja okuplja 82 posto prevoza kroz svojih 290 aviokompanija članica, ocenjuje da je tranzicija “veliki tehnološki izazov” koja će koštati do 1550 milijardi dolara do 2050. godine.

Potrebno je ulagati u najnovije avione koji će biti ekonomičniji od sadašnje flote, koji će voziti zahvaljujući novim energentima poput vodonika, koji Airbus planira uvesti serijski 2035. godine.

U to ulaze i održiva vazdušna goriva (sustainable aviation fuels, SAF), koje Evropska unija želi učiniti postupno obveznima.

Gorivo čini danas između 20 i 30 posto troškova kompanija. No SAF goriva su “tri put skuplja od korištenog ulja, pet puta skuplja od biomase, pet do deset puta skuplja od sintetičkih goriva”, kaže francuski zvaničnik iz ministarstva prometa Jean-Baptiste Djebbari.

“Da bi SAF postao jeftiniji njegova proizvodnja mora postati masovna”, objašnjava.

Zbog toga će energetsku i ekološku tranziciju morati finansirati ne samo avioprevoznici ili energetičari, već čitavi lanci proizvodnje, uključujući klijente, kažu stručnjaci.

Kratkoročno, treba očekivati rast cena aviokarakata, kaže Djebbari.

Zaduženi do grla

Vazdušni prevoz bio je nekada povlastica bogatih (“jet set”) no postupno se demokratizovao za šire slojeve iako treba imati na umu da je iz avio prevoza isključeno između 90 i 95 posto svetske populacije.

U 1970. godini obavljeno je 310 miliona putovanja avionom, a 2019. godine 4,4 milljarde, prema prema podacima Svetske banke.

Uprkos aktuelnoj krizi izazvanoj pandemijom, IATA računa da će 2050. broj putovanja avionom iznositi 10 milijardi.

Cena vazdušnog prometa pala je za 96 posto od 1950. godine, zbog uvođenja mlaznih putničkih aviona 60-ih te zbog liberalizacije sektora u Sjedinjenim Državama 1978. Cene su padale i zahvaljujući novim tehnologijama i snažnoj konkurenciji.

Ozeleniti vazdušni promet

Danas kompanije muku muče da se podignu na noge nakon šoka izazvanog pandemijom koja ih je zadužila do grla.

Njihovi kapaciteti, osim u SAD-u i dalje su veći od potražnje zbog čega cene karata pokazuju tenedenciju opadanju. Međutim, svet se obavezuje “ozeleniti” avio promet, a to neće skupo koštati.

“Kapacitet našeg sektora da postigne te ciljeve naš je najveći izazov”, ponajpre u finansiranju, rekao je Pauls Calitis, generalni direktor niskobudžetnog letonijskog avio prevoznika na nedavnom simpozijumu u Bruxellesu.

Operatori su sada finansijski slabi, a novac treba odnekud prikupiti pa “Naplatiti rast troškova klijentu i nije tako loša ideja”, zaključuje Bertrand Mouly-Aigrot, generalni direktor Archery Strategy Consulting.

Izvor: Bljesak.info

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!