fbpx

Gde su slavljeni bogovi pod Olimpom

mount-olympus-1245823_1920

Gotovo svi su čuli za Paraliju, Leptokariju, Nei Pori, veliki je broj onih koji su barem prošli autoputem ka Atini ili proveli odmor u ovom delu Grčke. Prosto je nemoguće, ne videti planinu na kojoj su živeli bogovi antičkog sveta-Olimp, ako vas je ikada put naveo u ovaj deo sveta. Ali koliko vas je skrenulo sa autoputa desno umesto levo i uputilo se ka ovom gorostasu, čiji su vrhovi neretko do Jula pod snegom?

Jutro koje se toga dana rađalo, ni po čemu nije ukazivalo da bi moglo biti drugačije od mnogih dotadašnjih. Sunce je izašlo iz pučine mora i obasjavalo snežne vrhove Olimpa, prelamalo se na njima i davalo celokupnom pejzažu posebnu čar. Ovoga jutra izbor je pao na dobro mi poznat restoran u Paraliji, Korali. Kada se pesačkom ulicom krene od crkve ka Olimpik Biču, preko puta jedinog objekta koji nešto ne prodaje (škola, a i ova kao i sve škole daje znanje budućim naraštajima), čekali su me prijatelji, Ahileas I Aleksandra, vlasnici ovog šarmantnog mesta, na samoj obali. Neprocenjivi su ovi trenutci provedeni sa prijateljima, dok još ne počne svakodnevna guzva. Uz čašicu razgovora i tursku kafu (ne daj bože grcima reći da je kafa turska), vreme je brzo prošlo, pa je valjalo poći u nove radne pobede. Toga dana, plan mi je bio da obiđem nekoliko vila u Olimpik Biču, pa da produžim za Nei Pori i obavim tamo posao u poslepodnevnim časovima.

Put od Olimpik Biča ka Kateriniju ne koristi mnogo ljudi, mahom svi (bar stranci), do auto puta stižu iz Paralije, te ovde nema gužve, pa može da se ugrabi koji sekund na ono sto okružuje ovaj put. Nalaze se tu polja pšenice, vinogradi, plantaže kivija, razno povrće, voćnjaci, čovek bi rekao da ovde može da raste sta god bacio u zemlju. Istini za volju, donekle zaslužni za ovakav utisak su i sistemi za navodnjavanje, koji svojim izgledom delimično narušavaju ovaj sklad.  Put će vas za nekoliko minuta odvesti do predgrađa prestonice i najvećeg grada regije Pieria, Katerinija. Znakovi pored puta su me upućivali da pratim put levo, pokazujući Atinu i Solun. Prvo me put koji se račva usmerio levo, da bi nedugo po tom, pokazao da skrenem levo, posle fudbalskog stadiona, sa leve strane, ka kome se bezbrižno igralo nekoliko dece.  Kao i svi autoputevi i ovaj ka Atini mi je prilično monoton i dosadan. Tako sam ovaj put odlučio da pokušam drugim putem, ko zna gde će me to odvesti, ali nikako neće biti pogrešno. Nakon nadvožnjaka, skrećem ponovno levo. Mnogo skretanja levo, koincidencija ili predskazanje, pokazaće budućnost. 

Odluka je pala. Skrećem ka Dionu.

Put je vodio do seoceta Platanika, sa nekoliko desetina kuća, lokalnih zemljoradnika, raspoređenih u nekoliko ulica. Pratim znak i neprimetivši koliko dugo se vozim, okružen poljima kivija, stižem do table Dion, a ubrzo potom je usledila tabla na kojoj su strelice pokazivale muzej, arheološki park, Olimp,… Šta li odabrati. Sve sem arheološkog parka je levo, s toga u inat svemu, ja ću tamo, u park. Dion je Antički grad, jedan od najznačajnijih u Makedoniji. Najbitniji religijski centar u Makedoniji, i jedan od najbitnijih u Grčkoj. Ovde su po legendi rođeni sinovi Zevsa i Thije, Magnes i Makedon, od kojih je ovaj drugi rodonačelnik Makedonaca (naravno antickih).

 Odmah nakon ulaza je mala suvenirnica, sa nekoliko stručnih izdanja na grčkom, ali i jednim na engleskom, ruskom i nemačkom. Pre je i nekoliko panoa sa informacijama o istraživanjima i iskopavanjima na samom lokalitetu i to dvojezično. Ovo mi je za sam početak bilo ohrabrujuće. Desno se vide vrhovi brega i ostataka anfiteatra iznad koga se u daljini uzdižu vrhovi Olimpa. Povetarac duva, donoseći miris soli sa mora, a hlad velikih platana, štiti od sunca koje prži.

Pre prve raskrsnice, sa desne strane, se nalazi jezerce. Kristalno bistra voda,kroz koju se vide ribe koje spokojno plivaju, dok se na vodenom ogledalu, ogledaju patke, galebovi i druge ptice, je u stvari mitsko mesto.

Posle jezerceta putevi se razdvajaju. Ja se, naravno, odlučujem da idem desno, uprkos savetima ljubazne gospođe na ulazu. Idem na sunce, preko ogromne poljane, ka amfiteatru, iznad koga se uzdiže Olimp. Od vremena makedonskog kralja Arhelaja ovde su se održavale pozorišne svečanosti. I dok tumaram preko ove poljane, zamišljajući kako je to nekada bilo, kada su stanovnici odlazili da gledaju predstave i kakvo je, zasigurno, ushićenje vladalo među njima dok su koračali istim putem kojim i ja danas, dolazim do još jedne zanimljive informacije.

Upravo sam zastao na mestu, na kome je nekada stajao Aleksandar Veliki, ili bar neko od njemu bliskih generala. Na ovom mestu je, kako kažu istoričari, podigao šator, kakav svet nije video do tada. U njemu se nalazilo stotinu kreveta.  Pozvao je sve svoje generale na savetovanje i odlučio da u ovom Zevsovom svetilištu, prinese žrtvu gospodaru Olimpa. Podelio je svu svoju zemlju svojim podređenim i dao im najveći deo bogatstva koje je imao. Kada su ga upitali, šta će njemu ostati, njegov odgovor je bio kratak –  NADA.  Te 334. god pre n.e. i mada su ga generali odgovarali da ne krene u Azijski pohod, dok ne dobije naslednika, on, kao i ja sa skretanjima suprotno, kreće na Istok, a ostatak njegove avanture je istorija.

Nedaleko od poljane, a suprotno od amfiteatra je i ostatak Zevsovog žrtvenika, na kome su, opet kako kažu, nekada bile statue devet Aleksandrovih generala, poginulih u pohodu, a koje je izradio čuveni vajar Lisip.

Nedaleko odatle se nalazio glavni ulaz u grad. Ispred samih zidina je moderna česma. Kao i za mnoge i za ovu postoji legenda, koja kaže da će se onaj ko popije vodu s nje, jednom ponovno vratiti u Dion i ovde pronaći ljubav. U dve stvari sam bio siguran, da sam žedan i da ću se sigurno vratiti na ovo mesto, a da li ću ovde pronaći ljubav, pokazaće vreme. Na zidinama se ističu mesta na kojima su bile kule. Kako su napisali, zidine je podigao početkom IV veka pre n.e. makedonski kralj Kasandar, isti onaj kome se u zaslugu stavlja i osnivanje Soluna.

Rimske terme (kupatila) su me oduvek fascinirale. Koliko se samo vodilo računa o ličnoj higijeni pre 2000 i vise godina. I na ovim termama u Dionu se to može i dan danas lepo videti. Postojali su topli i hladni bazen, čija su dna bila ukrašena mozaicima. Interesantan je i sistem na koji se grejala voda. Pored samih termi su ostatci “furune”, u kojoj se ložila vatra, pa bi potom topao vazduh strujao između niza stubića na kojima je bilo dno bazena i na taj nacin grejalo vodu u njemu.

Sunce postaje nepodnošljivo, pa se vraćam ka glavnoj ulici, ne bi li se što brže vratio u hlad i jos jednom popio vode sa česme koja će me vratiti u Dion.

Dion je grad koji je po istoricaru Tukididu nastao 424 pre n.e. i kao takav predstavljao religijsko središte Makedonaca. U III v. pre n.e. su ga porušila Aetolijska plemena, ali je ubrzo obnovljen.  Sredinom II v. pre n. e. su ga osvojili Rimljani. Od I veka grad dozivljava procvat, da bi od druge polovine III počeo drastično da propada usled provala varvarskih plemena, zemljotresa i poplava. U IV veku je episkopski centar, da bi u V veku doziveo krah, usled provale Gota i učestalih elementarnih nepogoda. Poslednji put ga pominje, vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit u X veku.

Na prostoru arheološkog parka se održava i najveća kulturna manifestacija u Pijeriji, Olimpski festival. Festival počinje 30. juna i traje četri dana, a na njemu nastupaju pozorišta iz cele Grčke, kao i iz zemalja iz okruženja, koji mahom izvode antičke komade, razni muzičari i folklorna društva.

Polako sam se kretao putem ka kolima, dok su se u meni preplitali umor i iscrpljenost od šetnje po vrelom danu s jedne i ushićenje viđenim s druge strane. Odlazim sa sigurnošću da ću se ponovo vratiti, a do tog sledećeg puta, ispunjen pozitivnim vibracijama, nastavljam put ka Poriju, kujući planove za neko novo pogrešno skretanje.

Autor: Srđan Lazić

Fotografije: Autor

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!