Pobeda nad strahovima, skok sa visine od 60 metara, priliv adrenalina i konačno – euforija. Već četvrt veka “krivac” da se brojni Beograđani i gosti ovog grada usude da pređu svoje limite jeste Bandži džamping centar na Adi Ciganliji.
Dvadesetpetogodišnji kran, koji je postao i svojevrsni simbol Beograda i sa koga je za sve ovo vreme skočilo između 23.000 i 25.000 ljubitelja adrenalina, proizveden je u čuvenoj ruskoj fabrici bakra, a postavljen je na Adi uz pomoć Mostogradnje.
– Kran je specijalno pravljen i dizajniran za bandži džamping skokove i Beograd je prvi grad na zemaljskoj kugli koji je dobio stacionarni kran. Naša specifičnost je i sistem guma u kome se u odnosu na težinu koristi određeni broj guma koje imaju zaštitnu opnu i trostruko osiguranje. Raspodelu gravitacione sile naše telo ne oseća, jer je čovek vezan i za ramena i za struk i za noge, pa se ona podjednako prenosi – objašnjava Ognjen Kašanin, tim master Bandži džamping centra.
Ubrzavate, dodaje on, od 0 do 100 kilometara na čas za 0,4 sekunde, što je brže od Formule jedan. Onda zastajete i vraćate se kao da se katapultirate nazad i to se dešava nekoliko puta dok se uže ne smiri.
– Kada je reč o bezbednosti, mi u Bandži džamping centru kažemo da u životu ne postoji 100%, ali da u bandžiju 100% definitivno postoji. Oborili smo sve svetske rekorde i u najmlađem i najstarijem muškom i ženskom skoku, kao i u najtežem. Najmlađi dečak koji je skočio imao je šest godina, najmlađa devojčica sedam, najstarija dama imala je 76 godina, a najstariji muškarac 89. Najteži pojedinac koji se kod nas okušao u bandži džampingu imao je 160 kilograma – ističe Kašanin.
Za ovu aktivnost, kaže on, nisu potrebne nikakve pripreme, a i mališani, naravno uz dozvolu roditelja, mogu da koriste bandži, pa je tako ove godine oko 45 odsto skakača bilo uzrasta između 8 i 14 godina.
– Sam skok je suočavanje sa nepoznatim. Čovek nije ptica i ne može da leti, ali skok kod nas proizvodi adrenalin, a posle tog adrenalina kada se odvojimo od platforme luče se i hormoni sreće dopamin i seratonin. Tako se prvi put skače iz radoznalosti, a drugi put iz zadovoljstva. Skok sa bandžija nije samo skok, to je i prilika za brzo razmišljanje jer potrebno je doneti odluku i skočiti na “3, 2, 1, bandži”, savladati strah od visine koji čovek prirodno ima, a sve to u roku od tri sekunde. Posle toga dolazi do fantastičnog osećaja koji je nezaboravan – ističe Kašanin.
Sezona bandžija trajala je od prvog maja do prvog oktobra, ali se ove godine uvodi novina, pa će svi koji to žele uspomene sa ovog neverovatnog iskustva moći da stiču u toku cele godine, u svim godišnjim dobima.
Izvor: eKapija
Fotografija: Unsplash.com
