fbpx

Ašhabad na vrhu liste najskupljih gradova za strance, Beograd na 163. mestu

belgrade-4583965_1920

Glavni grad Turkmenistana Ašhabad preuzeo je od Hongkonga prvo mesto na listi najskupljih gradova za strance, koju je objavila američka kompanija Merser, a glavni grad Srbije je na 163. mestu.

Među prvih 10 su tri švajcarska grada, a skok na listi zabeležilo je više evropskih gradova.

U godišnjem izveštaju konsultantske firme Merser 209 gradova sveta je rangirano na osnovu troškova života, koji uključuju izdatke za stanovanje, prevoz, hranu i zabavu, pri čemu je kao uporedna osnova uzet Njujork.

Najskuplji grad u Evropi je i dalje Cirih, na petom mestu, zatim Ženeva (8) i Bern (10).

Više evropskih gradova se usled slabljenja dolara 2021. godine popelo na listi, a među njima Pariz koji se popeo sa 50. na 33. mesto i Luksemburg (63) za 20 mesta. Mnogi nemački gradovi su se u odnosu na 2020. godinu popeli za više od 20 mesta.

I Beograd se popeo za 20 mesta i sada je 163.

Skok na listi zabeležili su i Ljubljana (126), za 22 mesta, Zagreb (140) za 12 mesta, Budimpešta (162) za osam mesta, Sarajevo (186) za 11 mesta.

Ašhabad je dospeo na vrh liste zbog visoke inflacije u Turkmenistanu, izjavio je za AFP Žan-Filip Sara iz francuskog ogranka američke kompanije.

Hongkong je pao na drugo mesto, a Bejrut se sa 45. mesta popeo na treće zbog inflacije izazvane ekonomskom krizom, pandemijom i eksplozijama koje su delimično uništile luku avgusta prošle godine.

Na četvrtom mestu je Tokio, na šestom Šangaj, na sedmom Singapur i na devetom Peking.

Najskuplji gradovi u SAD su Njujork, koji je sa šestog pao na 14. mesto u svetu, Los Anđeles (20) i San Francisko (25).

Moskva je pala za 41 mesto na 62, a Sankt Peterburg za 60 mesta, na 119.

Najjeftiniji grad za strance je glavni grad Kirgistana, Biškek, zatim glavni gradovi Zambije i Gruzije – Lusaka i Tbilisi.

Na promene na listi uticala je i promena poslovanja zbog pandemije – ograničenja putovanja i rad od kuće.

– Troškovi života su uvek bili faktor u planiranju međunarodne mobilnosti, ali je pandemija dodala novi sloj kompleksnosti, kao i dugoročne implikacije povezane sa zdravljem i sigurnošću radnika, radom na daljinu i politikom fleksibilnosti, između ostalog – navodi se u saopštenju kompanije Merser.

Dodaje se da se umesto tradicionalnog slanja zaposlenih u inostranstvo na nekoliko godina, sada uvode novi oblici mobilnosti, kao što su angažovanja na kraći period, zapošljavanje ljudi koji su već u inostranstvu, češča putovanja, rad na daljinu i angažovanje “frilensera”.

Izvor: eKapija

Fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!