fbpx

Zanzibar – mesto dragih ljudi, osmeha i zagraljaja

Jovana Kvržić - Zanzibar - putopis

Zanzibar. Tanzanija. Afrika. Hakuna matata i pole, pole. Nema problema, polako. Filozofija stanovnika ovog ostrva. Iako često putujem u sopstvenoj organizaciji, ovaj put sam poverenje poklonila agenciji sa kojom sam ranije obilazila Indokinu i nisam imala nijednu zamerku.

Jungle travel organizuje Travel Up putujuće radionice za blogere na koje sam se prijavila i bila izabrana da pođem sa njima. U zavisnosti od broja pratilaca i statistika, oni koji ispunjavaju kriterijume se dele na više kategorija od kojih svaka plaća posebnu povlašćenu cenu. Ukoliko se bavite fotografijom ili snimanjem, postoji mogućnost da idete potpuno besplatno, naravno uz određene dužnosti prema agenciji.

Do aerodroma na Zanzibaru stižemo preko Dohe (let Beograd-Doha 5 sati, Doha-Zanzibar 6 sati, kompanija Qatar airways). Viza za Tanzaniju se dobija na ulasku i košta 50 dolara. Mi smo nosili i po jednu sliku, ali nam je niko nije tražio.

Aerodrom više podseća na autobusku stanicu u nekom selu, nema klimu i otvoren je.

Jedva smo disali od sparine i subjektivan osećaj je da je temperatura bila oko 50 stepeni, iako nije prelazila 30. Meni je kofer stigao bez jednog točka, pa sam se dodatno preznojila kada sam ga videla.  Posle se naviknete, pa temperatura bude vrlo prijatna. 

Na aerodromu je i mala menjačnica u kojoj je kurs lošiji nego napolju, pa sam promenila dvadesetak dolara, da mi se nađe dok ne stignemo do Stone Town-a. Ispred menjačnice stoje ljudi koji vas vrbuju da kupite karticu. Cena od 15 dolara za 10 gb interneta ne zvuči loše, ali kasnije shvatam da sam uradila dobru stvar što je nisam odmah kupila, jer smo istu na pijaci plaćali duplo manje novca.

Valuta je tanzanijski šiling i u aprilu 2019. se za 1 dolar moglo dobiti oko 2300 šilinga. Više su u upotrebi dolari od evra, negde je čak i moguće plaćati njima, ali je svuda moguće zameniti i evre. Obratite pažnju kada nosite dolare da su novčanice mlađe od 2006. godine, a ja bih savetovala da ipak ponesete one mlađe od 2013. jer sam u jednoj menjačnici imala situaciju da nisu hteli da prime novčanice starije od desetak godina.

Službeni jezik je svahili, a većina stanovništva govori i engleski. Svahili se čita kako se i piše, kao u našem jeziku. Ne deluje komplikovano, već posle nekoliko dana smo uspeli da upamtimo dosta izraza, a devojka koja je u Tanzaniji provela mesec dana je mogla i da se pristojno sporazumeva sa njima.

Na aerodromu nas je sačekao kombi koji nas je vozio do smeštaja u jedinom gradu, Stone Town-u. Mnogi će se nuditi da vam pomognu da ponesete kofere, ali za to na kraju traže novac, tako da spremite i sitne dolare (dovoljna su 1-2 dolara bakšiša za jedan kofer). Htela, ne htela, morala sam da platim čoveka koji bi mi pomogao sa mojim osakaćenim koferom, nesposobnim za vuču.

Kombi ne može da prođe kroz uske ulice koje vode do hotela, ali s obzirom koliko je grad mali, svuda peške možete stići. Znala sam da idem u Afriku i u hotel Tausi Palace sam ušla bez velikih očekivanja. Međutim, po ulasku u sobu vidim da je ovo jedan od lepših hotela u kojima sam boravila. Soba je veličine poveće garsonjere, čista, baldahini i kreveti od punog drveta daju dodatni šmek već vrlo dobro stilski odrađenoj prostoriji.

Pošto se nismo pošteno naspavali već više od 24 sata, obilazak ostavljamo za malo kasnije, nakon popodnevne dremke. U hotelu smo imali sva tri obroka, pa je prvi koji koristimo tog dana ručak. Trpezarija je na poslednjem spratu, sa pogledom na ceo grad, a usluga je na bazi švedskog stola. Iz niskog grada izviru dve sive kule, delovi katoličke crkve. 

Odmorni i najedeni smo krenuli da čekamo zalazak sunca u restoranu na vrhu hotela Africa house.

Gleda na okean, pa sam posle par koktela sišla do plaže, da budem bliže vodi.

Usput sam ušla u par prodavnica i po prvi put se susrela  sa afričkim mentalitetom. Nisu napadni kako sam očekivala da će biti, vole da se cenjkaju i da daju popuste, ali vas neće popreko gledati ni ako ne kupite ništa. Ovaj deo plaže je rezervisan za lokalce, pa su me znatiželjno gledali dok sam se šetala i fotografisala ih, verovatno su se pitali šta mi je tu toliko zanimljivo.

Kraj prvog dana je obeležila žurka u jednom od lokalnih barova, kome ni ne pamtim ime. Bili smo jedini turisti i brzo su nas zavoleli i dozvolili da sami sebi budemo DJ. Tako se balkanski melos možda po prvi put orio Stone Town-om. Na kraju smo i dobili popust na celokupan račun uz poziv da im opet budemo gosti. 

STONE TOWN

Drugi dan je počeo detaljnijim obilaskom ovog grada. Prolazimo pored kuće u kojoj je rođen Fredi Merkjuri, najpoznatija ličnost Zanzibara. Sada je pretvorena u hotel. Nismo ulazili unutra, a koliko god da smo bili strpljivi, čovek koji je stajao ispred nije želeo da se pomeri, kao da je staloženo prkosio hordi blogera sa aparatima.

Titulu najzanimljivije građevine nosi kuća čuda, koja je tako nazvana jer je bila prva koja je imala lift. Obišli smo i Staru tvrđavu (nazivaju je i Arapska tvrđava i sa datumom izgradnje u 16. veku najstarija je očuvana građevina na ovim prostorima) i prošli pored marketa robova. Ovde su se robovi godinama prodavali i jedno je od mesta ovog tipa koje je poslednje zatvoreno.

Ramo, naš vodič, me je sačekao i usput smo prošli kroz najbučniji deo pijace, onaj gde se prodaje riba i morski plodovi. Prisustvovali smo i aukciji riba, na kojoj prodavac maše ribom dok kupci licitiraju.

Kada budete šetali kroz uske ulice Stone Town-a, obavezno obiđite malu prodavnicu imena Obama Shop.

Vlasnik je, kada smo rekli odakle smo, za par minuta ispričao istoriju naših zemalja. Našli smo se u čudu kako jedan dekica sa Zanzibara zna toliko o Titu i dešavanjima u Jugoslaviji, kad nam je rekao da je njegovu radnju lično drug Tito posetio i da je pročito bezbroj knjiga na tu temu.

Prodavnice se prostiru na ne više od par kvadrata i u njima sve pršti od boja. Dominantne su narandžasta, žuta, crvena. Tu su i plava i zelena.

U periodu u kome smo mi bili (kišna sezona) su ulice skoro prazne, turisti pristižu krajem maja. Kažu da je od juna do septembra najbolji period za posetu. Imali smo sreće, pa smo kišu osetili svega na par sati. 

Zanzibar ima i luku koja je najbitnija za trgovinu. U nju uplovljavaju brodovi iz svih krajeva sveta puni građevinskog materijala, elektronike, garderobe… Najviše se izvozi kokos, školjke, ulje karanfilića…

OSTRVO NAKUPENDA

Posle 4-5 sati obilaženja Stone Town-a, ukrcavamo se na drveni brodić i krećemo put peščanog spruda, Nakupenda (Nakupenda na svahili jeziku znači volim te). Podsetilo me je na peščane sprudove na Maldivima, i zbog veličine i zbog upadljive tirkizne boje vode. Osim nas, na njemu je bila i bakica koja je prodavala marame. Bile su okačene na improvizovani štrik i davale savršenu pozadinu za fotografisanje. I bakica je rado pozirala sa nama i za nas i pevala zanzibarske pesme. Brodić je sve vreme bio usidren i posle 2 sata uživanja na ovom parčetu raja, krenuli smo put novog ostrva.

PRISON ISLAND

Zatvor ostrvo, karantin ostrvo… Ovo su neki od poznatijih naziva, a ime mu je Čangu. Zgrade na ostrvu su građene sa ciljem da se u njih pošalju neposlušni robovi, ali nikada nisu ispunile tu namenu. Potom su služile kao karantin za obolele od žute groznice, a danas su glavna turistička atrakcija Zanzibara i dom najstarijim kornjačama na svetu. Ovde su stigle kao poklon premijera Sejšela. Najstarija ima 194 godina, a najveća je teška skoro 250 kg. Na leđima im je sprejem ispisan broj godina. Vrlo su druželjubive, kada počnete da ih mazite one izbace glavu, vidi se da uživaju. Možete ubrati i lišće i hraniti ih, to posebno vole.

BAŠTA ZAČINA

Novi dan, novi izlet, meni najdraži. Na Šri Lanki sam već posetila sličnu baštu koja je bila manja i nekako previše turistički i komercijalno urađena, pa sam se u početku dvoumila da li da uopšte idem u ovu. Još nas je na samom početku uhvatila kiša koja je pretila da pokvari dan. Mi smo kukali, a lokalci su se smireno šećkali, naviknuti na ove česte promene. Dok su nam stigli kišobrani, nebo se umirilo i ponovo je postalo moguće šetati.

Ipak, ispostavlja se da ovo uopšte nije bašta nego prostrani deo šume kroz koje su ljudi napravili putiće pa je sve prohodno. Videli smo kako raste kakao, kafa, muškantni oraščić, šafran. Pre priče o biljkama, vodič nas je uvek pitao da pogodimo šta je u pitanju, ali je uglavnom uvek bilo bezuspešno.

Tura se završila pijenjem kokosa, tek ubranim i otvorenim.

Ono što sam primetila kroz ceo boravak na ovom afričkom ostrvu je da je neočekivano čisto. Na ulicama ima dosta smeća, ali kada su u pitanju mesta gde borave turisti sve je cakum pakum.

U selu smo imali prilike i da uđemo u kuće u kojima ljudi žive. Skromne su, mnoge bez vrata i prozora. Kuhinja je napolju, a kuhinjski elementi su napravljeni od kamena, sa svega par komada posuđa. One kuće koje imaju telefon i televizor se smatraju bogatima. Neretko više porodica živi zajedno u istoj kući ili dvorištu. 

Kome bih preporučila Zanzibar kao destinaciju?

Zanzibar nisu najlepše plaže na svetu, pa ako to tražite, moj predlog su Maldivi i Dominikanska republika. Zanzibar nema ni najbujniju prirodu, ni neobične predele, pa ako ste ljubitelj aktivnog odmora predlažem Bali ili Šri Lanku. Nema ni hramove ili neke druge istorijske znamenitosti, pa ako vas to zanima, bolje izaberite Tajland ili Kinu. 

Zanzibar su boje i mirisi, oni prijatni i neprijatni… Sveže voće, začini… Sveže ulovljeni morski plodovi… Tek naslikane slike koje se prodaju na ulicama i plažama, vožnje motornim čamcima, peščani sprudovi…Duge šetnje po morskom dnu kada je oseka, plivanje sa divljim delfinima i skupljanje školjki. Ispijanje kokosa i kako kažu oni koji ga piju, najboljeg piva Kilimanjaro. Zanzibar je HAKUNA MATATA. 

Ako tražite najotvorenije ljude i pozitivnu energiju, pesmu, mnogo ljubavi i zagrljaja, onda upišite Zanzibar na svoju listu želja.

Autor: Jovana Kvržić – Travel blogerka

Fotografije: Jovana Kvržić – Travel blogerka

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!