fbpx

Putevima rimskih careva

F8D35609-41E3-41F0-947E-071C6C25673B

Đerdap ili kako ga još nazivaju „Gvozdena vrata“je podeljen na Gornju i Donju klisuru, i na tri kotline: Ljupkovsku, Donjomilanovačku i Oršavsku. U Gornjoj klisuri su dve manje klisure, poznate kao Golubačka i Gospođin vir, dok se u Donjoj klisuri, najatraktivnijem i najživopisnijem delu Đerdapa, nalaze kanjoni Veliki i Mali Kazan. Naziv Đerdap potiče od persijske reči „girdap“, što znači vir, vrtlog. Turci su ovaj naziv preinačili u „gerdap“, a Srbi u „đerdap“.

Skoro celo ovo područje pripada Nacionalnom parku „Đerdap“ i u okviru njega se nalazi deset specijalnih rezervata prirode, a posebno su interesantni Veliki i Mali Štrbac, Golubački grad, Bojana, Tatarski vis, Lepenski vir i Konjska glava. Na području parka su i veoma atraktivne pećine: Rajkova pećina, Gradašnica, Duboka, Ceremošnja i Ravništarka. Veoma povoljni uslovi za život na prostoru pored Dunava su razlog što je ovde bilo i naselje praistorijskog čoveka, a brojni arheološki lokaliteti govore i o vremenu vladavine Rimske imperije, Otomanskog carstva i ugarskih kraljeva.

U svojoj turističkoj ponudi, Nacionalni park se predstavlja kao posebna celina, po mnogo čemu jedinstvena u Evropi i svetu. Specifični turistički sadržaji omogućuju neponovljiv doživljaj tokom cele godine, a za brojne posetioce Đerdap je najlepši u proleće, jer se tada priroda naglo budi i brzo dostiže svoj čarobni sjaj. Smeštajni kapaciteti, međutim, kvalitet hotelske usluge, vanpansionska ponuda i organizacija izletničkih tura su još uvek daleko od zahteva savremenog gosta, tako da se za razvoj turizma na ovom prelepom području mora još mnogo toga učiniti. Skoro trideset godina je prošlo od kada je zabeležen veći broj inostranih gostiju, koji su stizali brodom iz cele Evrope.

U najlepšem delu Nacionalnog parka Đerdap, locirana na samoj obali Dunava, okićena hiljadama ruža i hortenzija, oslonjena na padine planine Miroč-leži Tekija, sa lepim, tihim i čistim ulicama, ekološki čistom prirodom, tradicionalnim gostoprimstvom ljudi, Tekija postaje sve više stecište starih i novih gostiju, koji na obalama Dunava pronalaze idealne uslove za odmor i druženje. Autobuska linija, sa nekoliko dnevnih polazaka iz Beograda, pruža putnicima nezaboravne utiske. Pogled na ostatke najstarijeg nasellja u Evropi ”Lepenski Vir”, srednjovekovne tvrđave Golubac, Velikog i Malog kazana, fantastične prirodne lepote najlepše klisure u Evropi.   

Dunav je druga reka Evropskog kontinenta, deseta u svetu po bogatstvu vode i davdeset treća po svojoj dužini. Reka,puna strahote i lepote, predstavlja kolevku civilizacije. To dokazuje i Lepenski vir kod Donjeg Milanovca, koji se smatra stariji, ,od ijednog do sada otkrivenog ljudskog staništa u evropi, pa i u svetu. Tekija se prvi put pominje pod imenom Klovilova 1733. godine, 1784. godine kao Teke-po turskoj bogomolji, da bi svoj današnji naziv Tekija dobila u vreme prvog srpskog ustanka. U bogatoj istoriji Tekije pominju se događaji, na kojima bi joj pozavideli mnogi evropski gradovi. Prvi arheološki nalazi datiraju još iz doba cara Komnena sto dokazuje da je naselje postojalo i u doba Vizantije.

            Turci su 1788.godine, nadomak Tekije uhvatili vođu ustanka Koču Anđelkovića i sa ostalim ustanicima nabili na kolac. Na tom mestu su tekijanci 1927. godine podigli spomenik koji je kasnije izmešten 3 km od Tekije ka Kladovu, radi izgradnje HE Đerdap 1971. U celoj zemlji Tekija je bila poznato ribarsko mesto. Čuveni su tekijski alasi, koji su od vajkada u neukrotivim dunavskim brzacima lovili ribu. Som, smuđ, kečiga, samo su neke od brojnih ribljih vrsta koje mame ribolovce. Ribolov je velika strast za turiste, ali i za lokalno stanovništvo. Sa nostalgijom se sećam vremena, kada su Dunavom plovile čuvene rakete-hidrogliseri Jugoslovenskog Rečnog Brodarstva, koje su u vreme letnjih sezona polazile po tri puta na dan sa savskog pristaništa u Beogradu, i krstareći na putu preko Velikog gradišta,Golubca i Donjeg Milanovca,pristajale u Tekiju.

Nažalost, događaji koji su usledili, užasna poplava, koja je ozbiljno ugrozila živote, i turističke potencijale “Nacionalnog parka Đerdap” su se svele na minimum, ali Tekijanci se nisu predali.

Ribolov, nautički turizam, sređivanje plaže, otvaranje lokala i kafića za mlade, teren za odbojku i košarku,savremeno opremljena škola, pošta, lepo uređen park, dobre saobraćajne veze do Kladova, čine da Tekija održi svoj stari sjaj i privuče nove ljubitelje porodičnog odmora, a zadrži i stare. Veliki turistički potencijal, lepota prirode, bogatstvo flore i faune,istorijski i arheološki zapisi….napušteni…sami. Čamcima se može doći do Trajanove table, tačnije do ostataka Trajanovog mosta,koji je car Trajan podigao 1903. i koji se raspao pod uticajem vode, 1856. godine. Međunarodna komisija za Dunav je odlučila da uništi 20 stubova mosta,da ne bi ometali rečni saobraćaj. Kao arheološka znamenitost ostala je Trajanova tabla,na kojoj jedva vidljivim slovima piše “Imperator Cezar , sin Nerve, Nerva Trajan Augustus Germanik, otac domovine i zastupnik naroda, savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put”                              

Nazalost istočna Srbija ,je nepravedno zapostavljena ,te je lokalno stanovništvo, naviknuto na nemar, siromaštvo postalo ravnodušno i  apatično. Uz sasvim mala ulaganja, otvaranja ozbiljne turisticke agencije sa edukovanim mladim ljudima, ovo mesto bi povratilo svoj stari sjaj. Savremeno opremljene kuće, sa klima uredjajima, internetom, ponudom ribljih specijaliteta, trenutno ispunjavaju potrebe meštana i nihovih gostiju ali bez ozbiljnog hotelskog smeštaja, doma zdravlja, apoteke, prodavnice, pijace, pristaništa, sređene saobraćajne i putne  infrastrukture, dugih 30 godina će se pretvoriti u još čekanja i puno nadanja. Ipak budućnost Đerdapske klisure, koja je proglašena na brojnim festivalima u svetu za jednu od najlepših, ipak je svetla. Putevi koji su počeli da se grade, obećavaju mnogo, a ljubitelji Dunava, sa nestrpljenjem očekuju prvi turistički brod koji će pristati u marinu i iskrcati nove putnike. Među njima, možda bude neko, ko je već bio svedok lepote planine Miroč, Deli Jovana, rimskog utvrđenja Dijana i istočnih obronaka Karpata.  

Autor: Natalija Vojimirović

Naslovna fotografija: Pixabay.com

Fotografije: Turistički žurnal

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!