Barselona predstavlja glavni grad autonomne pokrajine Katalonije, u Španiji. Geografski podaci govore da se nalazi na obalama Mediterana, na oko 100km udaljenosti od Pirineja i granice sa Francuskom, u samoj dolini koja je okružena morem na istoku, planinskim vencem Sijera de Koljeseropa na zapadu, na jugu rekom Ljobretat, a na severu rekom Besos.
Grad ima drugi po veličini aerodrom u Španiji, a takođe predstavlja i bitnu mediteransku luku. Samim tim predstavlja veliku svetsku destinaciju.
Šetajući ulicama Barselone, mogu se videti spomenici iz raznih perioda koji svedoče o životu naroda koji su živeli na tom prostoru.
Grad ima bogato kulturno i istorijsko nasleđe, od kojih se posebno ističu arhitektonska dela Antonija Gaudija i Ljuisa Domeneka i Muntranera od kojih je UNESKO mnoge proglasio svetskom baštinom.
Najpoznatija Gaudijeva dela su: Sagrada Familia (katedrala Svete porodice), Casa Milla, Casa Batllo, Casa Calvet, Casa Vicens i Park Güell.
Glavna šetačka zona, La Rambla je najduža ulica u Barseloni, koja spaja Katalonski trg, poznat po velikom kružnom mozaiku na podu, i spomenik Kristofera Kolumba.
Koračajući ulicom La Ramblas, oduševljava me raskoš uličnih tezgi i razdragani glasovi uličnih prodavaca. Svi su nasmejani, nešto pevuše, dozivaju me da priđem njihovim tezgama i nešto kupim.. Nešto što mi uvek zapadne za oko na putovanju su magneti i razglednice, kojih ima na svakom koraku, raznih dimenzija, oblika, sa svim simbolima grada, pre svega gore navedenih Gaudijevih dela.
Nastavljajući šetnju najšarenijom ulicom nailazim na ulične umetnike, koji raznim tehnikama slikaju portrete, obično dece koja baš neretko poziraju, ali iščekujuči obećanu nagradu roditelja ipak ispunjavaju njihove želje… U masi ljudi primećujem maskirane siluete, koji zabavljaju turiste, stojeći po svega par minuta u ne tako prirodnim pozama, sve dok neko od turista ne ubaci novčić i pokrene seriju pokreta ispraćenu ovacijama publike.
U nastavku ulice, nailazim na Kolumbov spomenik, visok 87 metara, koji je otvoren za turiste odakle se pruža predivna panorama na ceo grad i more. Na samom vrhu statue nalazi se Kolumbov kip koji rukom pokazuje na mesto gde je do skoro stajao jedan od brodova kojim je veliki istraživač zakoračio u novi svet, ali takođe pokazuje u pravcu rodnog grada, Đenove.
Ukrcavam se u turistički autobus, i upuštam u panoramsko razgledanje Barselone.
Nezaobilazno delo velikog arhitekte Antonija Gaudija, rimokatolička bazilika La Sagrada Familia, koja je počela sa izgradnjom davne 1882. godine, a njen završetak se očekuje 2026. godine. Osmišljena je da ima 18 kula, od kojih najviša predstavlja Isusa, jedna Devicu Mariju, 4 evangeliste i 12 apostole. Tusitičke posete su dozvoljene unutar same bazilike, gde se nalazi grob Antonija Gaude.
Park Güell, mesto gde se nalazi kuća Antonija Gaudija, koja je otvorena za turiste pruža prikaz njegovog svakodnevnog života, sam stil življenja u tom periodu ali i neke od skica čuvenog umetnika. Park je takođe izgradio Gaudi, u svom prepoznatljivom stilu, talasastih obika, sličnih lavi, na mestima sličnim drveću ili stalaktita iz pećina. Park je usklađen sa prirodnim terenom, strme padine i grebeni sa krivudavim puteljcima, usecima i pećinama koje su zanimiljive turistima. Ključno mesto u parku je glavna terasa, okružena dugom klupom u obliku morske zmije, odakle se pruža predivan panoramski pogred na grad.
Za ljubitelje fudbala nezaoblazna tačka je svakako Camp Nou, domaći stadion jednog od najpoznatijih klubova na svetu fudbalski klub Barcelona. Stadion može da primi i do 100.000. gledalaca, što ga čini najvećim stadionom u Evropi, a trećim u svetu.
Kuće Casa Mila i Casa Batllo, kako ih mnoge zovu Gaudijeve ćerke, predstavljaju čist primer njegovog stvaralaštva. Za poznavaoce umetnosti divnu, dirljivu impresiju arhitekte, a za one ne tako upoznate sa stvaraocem čudnu harmoniju boja i oblika. U svojim delima je uvek izbegavao prave oblike i linije, što je prikazano u stvaranju Casa Mile ili drugim imenom „ La padrera“ ili kamenolom. Valovita, bez i jedne prave linije, napravljena od kamenih blokova na licu mesta. Dok je Casa Batllo, urađena tako da nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Fasada izgleda kao da je urađena od lobanja i kostiju, a talasasti krov podseća na zmaja. Voleo je svojim delima da pripiše životinjske oblike i karakteristike.
Za sam kraj dana odlazim na brdo Monžuik, odakle se pruža predivan pogledam na grad, ali to nije jedino šta se gore može videti. Tačno u 21h se aktivira velika, predivna, središnja fontana koja „prikazuje šou” mlazevima vode, uz savršenu usklađenost sa muzičkim kompozicijama koje se čuju. Divan i nestvaran prizor za oči.
Grad koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim, jer za svakog ima po nešto…
Jelena Marjanović, Student, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad
