Plovidbu kruzerom sam oduvek zamišljala u nekim mediteranskim krajevima, sa velikim slamnatim šeširom na glavi i koktelom u rukama. Kako to obično biva, obistinili su se samo ti kokteli, dok je šešir bio zamenjen kapom, a dvocifren broj stepeni celzijusa prohladnim vetrom Baltika.
Naše evropsko proputovanje započelo je u Veneciji severa, romantičnom Brižu. Kako sam od ranije bila naklonjena Belgiji, mislim da sam se više radovala poseti samog Briža nego onome što me čeka posle njega. Do ukrcavanja na kruzer u maloj luci nadomak Briža, imali smo nekoliko sati vremena da iskusimo šarm ovog istorijskog grada. Obilazak smo prema preporukama započeli sa trga Markt. Ovaj trg krasi jedan od najistaknutijih simbola Briža – Belfort, zvonik iz 12. veka pod zaštitom UNESCO-a. Nastavili smo do trga Burg, gde se nalazi gradska većnica, najstarija u ovom regionu, kao i Bazilika Svete krvi, koja oduzima dah samim pogledom na nju. Da li je to bila realnost ili moja velika želja, ali svuda nas je pratio miris čokolade i vrućih vafla. Ograničeni sa vremenom, morali smo da se odlučimo da li ćemo da preostalo vreme iskoristimo uživanjem u srednjevekovnoj arhitekturi ili ćemo sebi pričiniti gastronomski ugođaj. I tako smo uživali u vaflima sa jagodama i šlagom, sedeći pored prelepih kanala ovog malenog grada. Kako smo se već odlučili da napravimo zadovoljstvo našim čulima, rešili smo da posetimo i takozvani The Beer Wall, koji se nalazi u kući iz 15. veka. Zid se nalazi u prolazu koji vodi do bara i otvorene bašte, sa pogledom na kanale i mnoštvom zelenila, koje stvara dodatno prijatnu atmosferu u toplim danima. Ne mogu da odredim broj različitih vrsta piva koja se nalaze na tom zidu, ali legenda kaže da su to sva piva Belgije. Pored 2be Beer Wall bara ovde se nalazi i suvenirnica, gde možete kupiti interesantne poklone za ljubitelje piva.
Posle dana i noći provedenih na moru, stigli smo do sledeće luke – veselog i kosmopolitskog Kopenhagena. Dočekalo nas je hladno i kišovito vreme, zbog koga smo odlučili da obilazak započnemo Hop on Hop off autobusom. Iako daje mogućnost obilaska velikog broja znamenitosti u jednom danu, za nas je predstavljao prelazno rešenje, do stabilizacije vremena, jer ipak se grad najbolje upoznaje hodanjem i neposrednim razgledanjem. Naša neadekvatna garderoba odvela nas je prvo do najveće trgovačke gradske zone, Strøget ulice, koja zasigurno predstavlja pravo iskušenje za sve šopingholičare. Od Prade do Zare kupovina je prilagođena svačijem novčaniku. Nakon obilaska trga Gradske skupštine produžili smo do Nyhavna, mesta koje je meni bilo prva asocijacija na Kopenhagen. U nekim od šarenih kuća koje krase vodeni kanal živeo je i poznati književnik Hans Kristijan Andersen. Ovde smo odlučili da neko vreme uživamo u kafi i dragocenom suncu, koje se baš na ovom mestu pojavilo, i ja to ne bih nazvala slučajnošću. Ova stara luka danas je mesto gde turisti i meštani uživaju u hrani i piću, a najviše u opuštajućoj atmosferi. Nastavili smo do opere, čiji moderni dizajn je bio u kontrastu sa ostalim istorijskim građevinama, a zatim do dela grada koji se naziva Christianshavn i koji po svojim kanalima podseća na holandske gradove. Ovde se nalazi Crkva našeg Spasitelja. Ova barokna crkva je prepoznatljiva po svom dizajnu i pruža mogućnost uživanja u panorami grada, do koje morate da prevalite put od 150 stepenica. S obzirom na to da se stepenice nalaze sa spoljašnje strane crkve, potrebno je da vas posluže i vremenski uslovi. Kopenhagen je grad sa mnoštvom crkava, muzeja, dvoraca i palata, prema tome potrebno je napraviti dobar plan obilazaka u zavisnosti od dostupnog vremena i interesovanja. Ono što je neizostavno je i statua Male sirene, inspirisana bajkom Hans Kristijan Andersena. Statua je iznenađujuće mala, ali i dalje upečatljiva, a za mene je bila vredna jednog žestokog pljuska, koji je baš tada naišao.
Upoznavanje urbane Skandinavije nastavili smo sa švedskom prestonicom Stokholmom. Činjenica da se grad nalazi na 14 ostrva je dovoljna da se za njega zainteresujete. Obilazak započinjemo Starim gradom, poznatim kao Gamla stan, koji se pruža na tri ostrva. Vreme toliko brzo prolazi šetnjom kroz najstarije ulice Stokholma da smo pauzu za kafu napravili već na trgu Stortorget ili Velikom trgu, gde se nalaze Švedska akademija i Nobelov muzej. Poseta Nobelovom muzeju je jedinstveno iskustvo sa besplatnim audio vodičem kome možete pristupiti sa svog telefona. Pored istorijskih podataka, postoje i interaktivne postavke. U okviru muzeja nalazi se kafić i suvenirnica. Na susednom ostrvu obišli smo i staru crkvu Ridarholm, koja predstavlja grobnicu švedskog plemstva. Sa svakog dela Stokholma pruža se pogled na siluetu Gradske kuće. Obilazak unutrašnjosti gradske kuće, kao i Plave dvorane, gde se održava Nobelov banket se sprovodi kroz vođene ture, koje se svakodnevno održavaju na nekoliko jezika. Gradska kuća poseduje izlaz na dvorište, gde se nalaze klupe za odmor, koje su nam posle nekoliko sati hodanja bile veoma poželjne. Fokusirani na odmor zamalo da propustimo lepotu pogleda koji se odavde pruža na grad. I da ne zaboravim, ono što je neizostavno u Stokholmu jeste slatko pecivo, pogotovo cimet rolnice, a vaš izbor je da li ćete ih probati uz kafu ili s’ nogu da povratite energiju nakon iscrpnog pešačenja.
Uplovivši u Finski zaliv, prva luka je bila prestonica Estonije – Talin. Veoma dobar wi-fi internet u luci i euro kao valuta su bili dovoljni da osetim pozitivne vibracije prema ovom mestu. Na pešačkoj udaljenosti od luke nalazilo se srce Talina – srednjevekovni stari grad, gde se osećate kao u vremeplovu. Okruženi starim crkvama, trgovima, kafeima u kojima konobari poslužuju kafu u zemljanim posudama obučeni u srednjevekovne odore istinski stvara osećaj nekog drugog vremena. Stari grad je sagrađen između 15. i 17. veka, iznenađujuće je očuvan i danas se nalazi pod zaštitom UNESCO-a. U stari grad smo ušli prolaskom pored velikog tornja zvanog Debela Margareta, za koji legenda kaže da je izgrađen da fascinira goste iz daleka. Nas je definitvno fascinirao. Šetajući se starim ulicama došli smo i do Olafove crkve, sa čijeg vrha se pruža pogled na ceo Talin, međutim u trenutku naše posete crkva je bila pod rekonstrukcijom. Veoma brzo stigli smo i do Trga gradske većnice, koji predstavlja srce starog grada. Sama Gradska većnica, po kojoj trg i nosi ime je jedan od najznačajnijih simbola grada i jedina iz tog vremena izgrađena u gotskom stilu. U gornjem gradu može se videti zgrada parlamenta i vlade, a preko puta Katedrala Aleksandra Nevskog. Ovaj pravoslavni hram izgrađen je u ruskom stilu, i pogled na njega odmah me je naveo da razmišljam o našoj sledećoj destinaciji – Sankt Peterburgu. U Talinu nismo imali vremena da probamo čuveni slatki liker Vana Talin, ali nešto mora da ostane i za narednu posetu, jer u ovu srednjevekovnu bajku bih se uvek vratila.
U Sankt Petersburgu smo koristili kombinaciju gradskog autobusa i metroa da se prevezemo do centra. Iz metroa smo izašli na stanici Nevski prospekt iliti Nevski bulevar. Prvi utisak je svakako bio utisak prostranstva. Široke ulice, velelepna zdanja, zaboravljaš da gledaš mapu koliko si fasciniran lepotom i utiskom da hodaš kroz muzej na otvorenom. Nevski bulevar je najduža ulica u Sankt Peterburgu i bogata je mnoštvom restorana, barova, kafića, prodavnica i suvenirnica. Nastavljamo do trga Svetog Isaka, gde se nalazi istoimena katedrala, druga najveća na svetu pravoslavna crkva, koja danas prevashodno služi kao muzej mnogobrojnim posetiocima širom sveta. Preko puta crkve se nalazi park, koji je pravo mesto za fotografisanje, ukoliko u kadru želite da imate čitavu crkvu. Sunčan dan želeli smo da provedemo što je više napolju, pa smo produžili u šetnju pored Neve. O ovoj reci sam slušala mnoge priče, ali nijedna nije uspela da dočara njenu stvarnu lepotu. Na obali Neve ukrcali smo se u brodić, koji prevozi do Peterhofa, dvorskog kompleksa koji mnogi nazivaju severnim Versajem. U centru se nalazi Velika Palata, elegantno barokno zdanje, okruženo brojnim fontanama i parkovima. Lepota Peterhofa, kao po mom mišljenju i lepota Versaja ne leži samo u raskošnosti palata i istorijskim artefaktima koje se čuvaju u muzejima, nego svakako i u raznolikim uređenim vrtovima. Za obilazak Peterhofa je potrebno najmanje nekoliko sati, a mnogo više od toga i zaslužuje. U Sankt Peterburg smo se vratili u poslepodnevnim časovima, pa nije bilo još mnogo vremena za razgledanje. Nastavili smo do Crkve spasa na krvi, koja je simbolično podignuta na mestu gde je car Aleksandar II smrtno ranjen. Ovo je bez premca arhitektnonski najlepša crkva koju sam videla i time sam o njoj verovatno dovoljno rekla. Iza crkve do ulaska u Nevski bulevar pruža se pijaca, gde možete po veoma pristupačnim cenama da kupite ruske suvenire, kao i poznate ruske šubare od prirodnog i veštačkog krzna. Prodavci su voljni da se cenkaju, pa i šubare od prirodnog krzna mogu da se kupe po cenama mnogo nižim od onih u buticima. Ono što morate znati o Sankt Peterburgu je da vam engleski neće mnogo značiti. Najčešće smo se sporazumevali na ruskom u pokušaju, jer je ovde sve mnogo autentično i totalno različto od severne Evrope koju smo prethodno obilazili. U istom stilu i pristup internetu nije svuda omogućen, ipak nekada je potrebno napraviti i predah od mobilnih telefona i društvenih mreža. Drugi dan boravka u Sankt Peterburgu smo posvetili Ermitažu. Jedan dan za posetu Ermitažu, najvećem kulturnom i umetničkom biseru Rusije svakako nije dovoljan. Da bismo uštedeli vreme, ulaznice smo kupili na aparatima, koji se nalaze kod ulaza u muzej. Nakon što smo dobili mapu muzeja, napravili smo plan obilaska, prema razdobljima i umetnicima kojima smo najviše naklonjeni. Neizostavna su svakako dela Leonarda da Vinčija, Rafaela, Ticijana, Rembranta, Rubensa i drugih koje sam ovde možda neopravdano izostavila. Za posetu Sankt Peterburgu treba pripremiti udobnu obuću, ući u kondiciju i ostaviti malo više od dva dana.
Muzej Ermitaž
Helsinki – grad kontrasta, ali ujedno i savršene harmonije istorijskog i modernog, hladnog vremena i ljudi toplog srca. Po uvertiri možete pretpostaviti da me je ostavio bez daha. U ovom gradu sve je posvećeno dizajnu i ekologiji. Finci pešače, voze bicikle i čuvaju svoju životnu sredinu. Sve vreme sam ponavljala sintagmu fini Finci, jer su stvarno nasmejani, pozitivni i rasterećeni. Pored toga, veoma vode računa o svom izgledu i obučeni su moderno i urbano i nakon ovog putovanja što se tiče mode za mene Finska postaje nova Italija. Stan u kome smo bili smešteni se nalazi u dizajnerskoj četvrti, pa smo svakodnevno prolazili pored mnogobrojnih salona nameštaja i umetničkih galerija. Jedan od glavnih trgova u Helsinkiju je Market trg, gde možete probati nacionalne specijalitet i kupiti ručno rađen nakit ili suvenire. Na trgu se nalaze i bazeni na otvorenom, gde se Finci kupaju i pri temperaturama koje su nama za kapute. Nedaleko od Market trga nalazi se Uspenski katedrala, od koje smo dalje nastavili ka Trgu Senata, gde dominira Helsinška katedrala, ranije poznata kao crkva Svetog Nikole. Ono što potvrđuje titulu grada kontrasta jeste i raznolikost u arhitekturi crkava. Tako se u Helsinkiju nalazi i Crkva u kamenu, koja je sigurno po svom izgledu među nekoliko jedinstvenih u svetu. Crkva je sferičnog oblika sa zidovima od kamena i izuzetne akustike. Relativno blizu ove interesantne crkve nalazi se Sibelius park, koga krasi apstraktna statua koja podseća na orgulje. Ako želite da šopingujete, bilo da su u pitanju odevni predmeti, ili dekorativne stvari za kuću, Helsinki je pravi izbor. Meni šoping generalno nije u prvom planu prilikom putovanja, ali isprobavanje lokalnog kraft piva uvek jeste. U Helsinkiju ćete obradovati svoja čula ukusa, ali ne i svoj novčanik. Možda sam o Helsinkiju najviše rekla u superlativu, ali još jednom se ponavlja to da u životu najviše dobijemo onda kada najmanje očekujemo.
Autor: Nevena Maljurić, Magistar farmacije, Istraživač na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu
Fotogragije: izvor, autor
