Opatija – mesto ukrštanja aristokratske arhitekture i nestvarne lepote Kvarnerskog zaliva
U prošlosti poznato kao Abbazia mesto je koje čovek ne napušta ravnodušan. Aristokratske vile Austro-Ugarske Monarhije, otmeni hoteli, opatijski parkovi, šetalište Lungo mare, crkva Svetog Jakova, skulptura devojke sa galebom i pogled na bajkoviti Jadran motiv su mnogih poseta ovog grada. Opatija leži u podnožju planine i parka prirode Učka i na samoj obali Kvarnerskog zaliva.
Grad se odlikuje prepoznatljivom tradicijom mondenskog turizma koji se razvio sredinom 19. veka. O kvalitetu razvoja svedoči činjenica da je 1889. godine dobio status elitnog letovališta i zimovališta. Zahvaljujući raznovrsnoj turističkoj ponudi, celogodišnja turistička sezona još jedna je od specifičnih karakteristika ovog grada
Oktobarsko jutro u Opatiji započeto je izlaskom na terasu Remisens hotela Admiral. Samo nekoliko udisaja svežeg vazduha sa mora bilo je dovoljlno da se razbudim i osvestim očaravajući pogled ispred sebe. U daljini, iznad Rijeke navirali su zraci sunca a tišinu uspavanog grada remetili su blagi talasi i po neki radnik hotela. Naslonjena uz ogradu balkona sa šoljom čaja u ruci posmatram nestvarnu lepotu spoja prirode i ljudskog stvaralaštva i grad koji se polako budi.
Svoje slobodno prepodne iskoristila sam za obilazak Bisera Jadrana uz pratnju vodiča koji je na jedinstven način preneo svoju zaljubljenost u ovaj grad. Sastali smo se nadomak šetališta Franje Josipa I, u mestu poznatije kao Lungo mare. Šetalište je dugačko 16 kilometara i proteže se uz samu morsku obalu Opatije spajajući mesta Volosko i Lovran. 2011. godine, obeležilo je svoju stogodišnjicu od izgradnje koja se desila u periodu procvata turizma u gradu.
Šetalište sa jedne strane graniči Jadran a sa druge parkovi, bašte i restorani hotela, uređene zelene površine obojene bojama cveća. Za mene predstavlja liniju gde se spajaju priroda i čovekovih ruku delo ne prkoseći jedno drugo, već čineći savršeni sklad i harmoničnu celinu. Oktobarsko prepodne bilo je osunčano i iznenadno toplo što je ovu šetnju učinilo posebno ugodnom.
Nezaobilazan deo šetnje bio je i odlazak do statue „Devojka sa galebom“ ili kako je meštani zovu „Opatijska nimfa“. Autor kipa je Zvonko Car, a postavljena je 1956. godine. Ljubazni vodič je ispričao motiv nastanka ove skulpture a ona se vezuje za smrt grofa Arthura Kesselstadt-a koji je nastradao usred oluje na moru. Njegova ožalošćena porodica postavlja na ovo mesto skulpturu „Madonna del Mare“ ali ona ubrzo biva oštećena i danas se nalazi u Hrvatskom muzeju turizma dok se pozlaćena replika nalazi ispred crkve Sv. Jakova. Na njeno mesto sredinom dvadesetog veka dolazi skulptura „Devojka sa galebom“ koja i danas elegantno stoji i predstavlja karakterističan simbol Opatije.
Uz samo šetalište nalazi se jedan od najelegantnijih hotela u Opatiji, izgrađen u neoklasičnom stilu, hotel Kvarner. Osim što je jedan od gradskih prepoznatljivosti, on je i prvi hotel na Jadranskoj obali. Svoja vrata otvorio je još davne 1884. godine i time zvanično započeo stvaranje turističke tradicije. Svoju obnovu doživeo je 2014. godine ali njegov prvobitni izgled je bio u poptunosti nepromenjen.
Obilazak se potom nastavio uz šetalište do najstarije građevine u Opatiji, crkve Svetog Jakova. Prvi podaci o njoj se javljaju u 15. veku a uz nju se vezuje i nekadašnji samostan. Crkva je deo istoimenog parka koji je višestruki nosilac titule najlepšeg parka u Hrvatskoj. Park je podeljen na dva dela. Donji deo se nalazi uz samu obalu mora i krase ga hotel Kvarner i umetnička galerija Juraj Šporer, dok gornji deo krasi neobarkna fontana, delo Hansa Ratkausky-a a iviče ga prestižni hoteli Milenij i Imperial.
Stara dama Kvarnerskog zaliva je uistinu očaravajuća i bajkovita. Opatija je za mene grad sa dušom, čija toplina se ogleda u spoju nestvarne lepote prirode i otmenosti ljudskog stvaralaštva.
„Biser Jadrana“ u meni budi samo jednu misao. “Vratiću se!”
Autor: Nikoleta Morotvanski – Generalni menadžer, Turistički žurnal
Fotografije: izvor, autor
