fbpx

Antička bajka – Epidaurus

greece-2360857_1920

Iako nikada nisam bila preterani ljubitelj istorije, bar ne one školske, period antike mi se uvek činio privlačnim. Stare civilizacije, pomalo mistične, oduvek su mi se činile savršenim, prvenstveno zbog fascinantnih arhitektonskih ostvarenja od kojih sam većinu videla samo na fotografijama ili u putopisnim emisijama. Obilazeći Peloponez, kao neiscrpnu riznicu antičke zaostavštine, moju pažnju posebno je okupirao Epidaurus.

Drevni teatar među četinarima

Smešten u severoistočnom delu Peloponeza, u oblasti Argolida, Epidaurus predstavlja jedno od najznačajnijih i najpopularnijih arheoloških nalazišta u Grčkoj. Neka vas ne zbuni, danas pored arheološkog nalazišta postoje i dva savremena naselja koja nose naziv Epidaurus (Novi i Stari Epidaurus). Stari Epidaurus je šarmantno ribarsko selo sa nekoliko manjih plaža i tradicionalnim tavernama i pravi je izbor za ljubitelje mirnog odmora. Novi Epidaurus je u neposrednoj blizini Starog, ali malo uvučen u kopno i prilično brdovit.

Tokom leta veliki broj turista iz okolnih letovališta, ali i iz atinske regije dolazi da poseti ovaj antički dragulj prvenstveno zbog drevnog amfiteatra čija je savršena akustičnost i dan danas misterija naučnicima. Ovo, čak i za današnje vreme monumentalno arhitektonsko delo izgrađeno je u IV veku pre nove ere prema projektima Polikleta mlađeg. Prvobitno su izgrađena 34 reda klupa za publika da bi u rimsko doba bio dograđen još 21 red. Pored savršene akustičnosti ovo je ujedno i najveći grčki amfiteatar sa prečnikom od 114 metara i može da primi 12 000 posetilaca. Publika i danas ovde može uživati u izvođenjima antičke grčke drame, ali i u koncertima grčkih, pa i svetskih muzičkih zvezda. Naime, od 1955. godine u Epidaurusu se tradicionalno održava tromesečni festival antičke drame, a neki od dosadašnjih učesnika su čuvena Marija Kalas, Žerar Depardje, Izabela Rosalini i mnogi drugi.

Nezaobilazna mitologija

Prema grčkoj mitologiji, Epidaurus je bio obožavano mesto Apolona i mesto rođenja njegovog sina Asklepija. Asklepije, bog lekarstva, odrastao je uz kentaura Hirona, a veruje se da je vladao medicinom, hirurgijom, ginekologijom, travarstvom, pa čak da je imao moć oživljavanja mrtvih. Epidaurus je bio njegovo glavno svetilište gde su mnogi bolesni dolazili na lečenje prinoseći žrtve. Bog smrti se, ozlojeđen što oživljavajući mrtve narušava osnovni zemaljski poredak, požalio na Asklepija Zeusu koji ga je ubio munjom. Nakon smrti, Asklepije se pretvorio u sazvežđe Zmijonoša, zbog čega se prikazuje sa štapom oko kojeg je obmotana zmija. Drevni amfiteatar izgrađen je da bi se u njemu održavale ceremonije u Asklepijevu čast.

Šetnja drevnim Epidaurusom

Pri dolasku u Epidaurus, prvo što nas je fasciniralo je idiličan prirodni ambijent u kojem je smešten ceo arheološki park. Dosta zelenila činilo je julsku vrućinu podnošljivom, čak i neprimetnom, a miris mediteranskog bilja i zvuci insekata širili su se unaokolo opijajući posetioce. Seli smo u lokalnu tavernu da se osvežimo i uživamo u ovom nama nesvakidašnjem prizoru. Uslužio nas je veoma raspoložen konobar koji je prilazeći nam pevušio neki navijačku pesmu, ističući tako svoju naklonost prema Panatinaikosu. Nije krio zadovoljstvo kada smo mu rekli da dolazimo iz Srbije i istinski se potrudio da nam na našem jeziku poželi dobrodošlicu. Posle osveženja krećemo u obilazak.

Najpre odlazimo do drevnog amfiteatra. Gledati ga na fotografijama i uživo dva su sasvim različita osećaja. Gledajući ga uživo osećala sam se iznenađeno i srećno kao malo dete pred dugo željenom novom igračkom. Sva ta veličina, savršenstvo i vekovi postojanja zaista ostavljaju čoveka bez daha. Penjući se ka vrhu divila sam se anatomski isklesanim kamenim klupama, pitajući se da li je zaista sve to izrađeno ručno primitivnim alatima. Čitajući o Epidaurusu, mislila sam da ljudi preuveličavaju kada kažu da se iz poslednjega reda može čuti šapat glumaca na pozornici, ali sada sam imala priliku da se uverim da je zaista tako. Dok sam iz tog poslednjeg reda uživala posmatrajući amfiteatar i okolinu, imala sam utisak da oko mene oživljava antička bajka. Zamišljala sam mnogobrojnu publiku u belim antičkim odorama kako aplaudira glumcima na sceni dok se okolo pale baklje osvetljavajući njihova ozarena lica. Glumci su opet dubokim naklonom pozdravljali publiku i zahvaljivali joj na poseti. Mogla sam satima ostati zarobljena u toj bajci, ali ipak nastavljamo dalji obilazak.

Odlazimo u arheološki muzej sa zavidnom kolekcijom brižljivo održavanih eksponata. Sve što se nalazi u muzeju pronađeno je na području drevnog Epidaurusa. Osim mnogobrojnih statua, među kojima je i Asklepijeva, ovde se mogu videti i vekovima stari medicinski, prvenstveno ginekološki instrumenti, koji se ne razlikuju značajno od današnjih. Uz eksponate je postavljen i prateći tekst na grčkom i engleskom jeziku tako se posetom muzeju stiče šira slika o nekadašnjem izgledu lokaliteta i načinu na koji je život u njemu funkcionisao.

Preostalim delom lokaliteta dominira Asklepijev hram, tačnije njegovi ostaci, i ostaci drevne bolnice. Mnogi ljudi, zahvalni Asklepiju za izlečenje, ostajali su u Epidaurusu kako bi pomogli izgradnju bolnice. Ceo kompleks je gotovo uništen posle velikog požara u V veku, ali zahvaljujući natpisima koji su nađeni na kamenim blokovima urađena je prilično verodostojna rekonstrukcija lokaliteta. Dok šetamo nekadašnjim svetilištem, prolazimo pored brojnih kamenih gromada od kojih su neke poslagane tako da nas podsećaju na neku čekaonicu ili možda ordinaciju Asklepijeve bolnice. Čini se da je sama atmosfera i iskonska prirodna lepota predela u kojem se nalazi lokalitet dovoljna za ozdravljenje čoveka, pa zato ne čudi što je ovde i u ranom mikenskom periodu, a i kasnije u doba hrišćanstva takođe bilo lečilište.

U sklopu arheološkog parka je i antički stadion na kojem su se organizovala takmičenja u rvanju i raznim atletskim disciplinama, a ceo kompleks drevnog Epidaurusa je od 1988. godine pod zaštitom UNESCO-a.

Okolina Epidaurusa

Okolina Epidaurusa je izuzetno inspirativna za ljubitelje antike i aktivnog odmora. U njegovoj neposrednoj blizini nalaze se brojni, manje ili više poznati antički lokaliteti, romantični gradovi, slikovita sela… Antička zaostavština se ovde prepliće sa srednjovekovnom stvarajući jedinstven kulturno-istorijski mozaik protkan mediteranskim ugođajem zvukova i mirisa i predivnom prirodom. Svaki je kamen ovde nova bajka koja čeka radoznalog turistu da je pročita.

Autor: Danica Utješinović, diplomirani matematičar za numeričku matematiku i optimizaciju

Fotografije: Autor
Naslovna fotografija: Pixabay.com

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!