Za žutog fiću iz 1984. godine mnogi bi rekli da je “završio karijeru”, ali ne i Nikola Rađenović koji iz Novog Sada u starom četvorotočkašu ide svuda. I svuda stiže.
U Kragujevcu je davne 1955. godine proizveden prvi od preko 900 hiljada automobila “zastava 750” ili popularnije “fića”. On je zaista simbol jednog prošlog vremena, a danas se može pronaći samo kod istinskih zaljubljenika u ovaj model. Naš sagovornik, Nikola Rađenović vlasnik je jednog „Fiće“ sa kojim se uputio čak na Jahorinu. Nikola je rođen 12 godina nakon što se proizveo poslednji „Fića“ ali zbog velike ljubavi koju gaji prema ovom modelu postao je vlasnik ovog auta.
“Kada sam imao četiri godine, znači pre tačno 20 godina ja sam dobio malog žutog Fiću na poklon i otada sam postao nerazdvojan sa tim malim žutim autićem , tokom mladosti sam skupljao Fiće i na kraju se desilo da za 18 rođendan dobijem pravog Fiću što mi je bila životna želja, i to baš žutog Fiću”, priča Rađenović.
– Moj fića je prvi put izašao na ulice 1984. godine i bio je u vlasništvu jednog dede koji je živeo u selu blizu Šapca. Moj tata je bio na slavi u tom selu i baš je pričao kako sam celo detinjstvo voleo fiće, naročito žute, pa su mu komšije rekle da se u kući do njih nalazi žuti fića i stoji 13 godina pod prekrivačem – počinje priču Nikola Rađenović.
Nikola je ekskluzivno za Turistički žurnal ispričao: „Malo je falilo da se ne desi ovo putovanje, jer sam planirao da uzmem „Fiću“ od majstora u sredu 01.12. i krenem u četvrtak 02.12. rano ujutru pre zore, a ispostavilo se da nisam imao hladnjak ispravan. Srećom, jedan drugar je sasvim slučajno imao u garaži svojoj od nekog drugog „Fiće“ stari hladnjak i poklonio mi je u poslednjem trenutku pred put, tako da je hladnjak stavljen (iako nismo znali da li je ispravan ili ne) i ja sam krenuo na put u četvrtak 02.12. u sam zalazak.“
„Na granici sa Republikom Srpskom nije bilo mnogo komentara, ali zato u povratku kada su već svi čuli za mene, odmah su me prepoznali i pozdravili. Pitali me kako je bilo, je l’ sam ja taj čije se fotografije vrte svuda po internetu.” – priča Nikola.
”Usput na svakoj benzinskoj pumpi su me prepoznali, put se zapravo malo i odužio jer sam konstantno sa nekim ćaskao usput. Svaki put kada bih stao, neko bi još stao da pita je l’ sve u redu, treba li pomoć, a ja sam ili fotografisao Fiću, ili zatezao lance/skidao lance. Čak mi je nekoliko njih stalo da mi pomognu pri skidanju lanaca, a recimo na izlasku iz Sarajeva, dvojica momaka su stavila sve lance da se ja ne mučim”. – ispričao nam je Nikola.
Sa žutim fićom prešao je 25.000 kilometara, a fićko je pre toga već prešao 24.000.
– Cilj mi je da ga što više očuvam i da ga restauriram da bude u što boljem stanju. Izbegavam da ga vozim po kiši i snegu, ali kad ga i tako vozim, u povratku ide detaljno pranje, sušenje, da se skine sva so i nazad u garažu do sledeće avanture – priča Nikola.
Za kraj bismo istakli jednu posebnu Nikolinu misao: ”U mene se vratio onaj nekadašnji duh kada su svi pomagali jedan drugom i bili složni. Na vrhu Jahorine dok sam davao intervju za “S Jahorine s ljubavlju” pored mog Fiće su stali Slovenac i Hrvatica koji su u braku, pa smo zajedno komentarisali za RTRS šta Fića znači za nas.”
Nikola nam se otvorio i podelio sa nama svoja istinska osećanja: “Mene je jedan od najpoznatijih Fićista ne samo u Novom Sadu, već i u celoj Evropi, pa i svetu, Stevica Arađanski, koji je svojim Fićom otišao i do Minhena, učio da se Fića voli, a sve ostalo vozi. Sada je na meni red da širim tu izreku i ideju, održavam tu ljubav prema Fićama.”
Autor: Nikoleta Morotvanski – glavni i odgovorni urednik
Fotografije: Nikola Rađenović
