fbpx

Šta sve u Vojvodini prolazi nezapaženo? – dr. Nenad Ivanišević – Pokrajinski sekretar za privredu i turizam

Turisticki zurnal - intervja

Trud i želju da turizam u Vojvodini prikažemo u pravom svetlu podržao je Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam. Odgovore na pitanja pružio je pokrajinski sekretar, dr. Nenad Ivanišević, koji je kroz svoj intervju, najavio mnoge podsticajne mere koje će Pokrajinski sekretarijat realizovati u predstojećem periodu. O tome kakvo je trenutno stanje u turističkom sektoru, koji su najveći potencijali za razvoj turizma u AP Vojvodini i šta sve prolazi nezapaženo a od velikog značaja je za razvoj turizma, pročitajte u sledećem članku.

Pandemija virusa COVID-19 ostavila je veliki trag na turističkom tržištu u prethodnom periodu. Kakva je trenutna situacija na teritoriji AP Vojvodine u sektoru turizma?

  • Jedna od glavnih posledica pandemije jeste da su građani upoznali svoju zemlju i njene turističke vrednosti. Lično, žalim činjenicu što je morala da se desi ovakva situacija, kako bi ljudi naučili da cene prirodno i kulturno bogatstvo Vojvodine. Planirani deo zarade u turizmu, koji je izostao u proteklom periodu, jeste dohodak od stranih turista i to se posebno reflektovalo na gradske hotele. Uvidevši to, država je pružila pomoć hotelskom sektoru kao i sektoru transporta. Nasuprot tome, situacija je razvila tržište domaćeg turizma, koje je činjenica, da do sada nije bilo razvijeno, te se za vreme sezone ili pojedinih praznika, javljala potpuna popunjenost kapaciteta na Fruškoj gori ili na Paliću. Naša ideja je da po završetku pandemije uspemo da zadržimo određeni broj domaćih turista. To je veliki izazov za nas, imajući u vidu da smo država koja nema more, ipak, daćemo sve od sebe da obogatimo turističku ponudu u Vojvodini i spremno dočekamo prestanak pandemije.

Svedoci smo toga da često obilazite lokalne samouprave na teritoriji Vojvodine. Da li Pokrajiniski sekretarijat ima komunikaciju sa lokalnim turističkim organizacijama? Može li se navesti nekoliko primera lokalnih turističkih organizacija koje su učinile dobre poteze u proteklom izazovnom periodu?

  • Mi smo Sekretarijat koji na terenu pomaže privrednike i ljude u turizmu. Ideja koju aktivno sprovodimo u delo jeste da svake nedelje obiđemo po jednu lokalnu samoupravu, što znači da realizujemo 45 obilazaka u toku godine. Pretežno smo fokusirani na privatni sektor i prioritet naših obilazaka jesu mesta gde smo pružili podršku za unapređenje i razvoj projekata u turizmu. Neizostavni deo poseta jeste i komunikacija sa predstavnicima lokalnih turističkih organizacija radi upoznavanja sa preprekama koje postoje za razvoj turizma na destinaciji. Takođe, Pokrajinski sekretarijat planira u bliskoj budućnosti da odvoji poseban fond za pomoć lokalnim samoupravama preko turističkih organizacija. Ovaj potez predstavlja ideju jasnog sistemskog definisanja pružanja pomoći turizmu. Turizmu u Vojvodini se ne može pružiti pomoć bez postojanja lokalnih turističkih organizacija te je neophodno da se broj ukupnih, 34 postojećih lokalnih turističkih organizacija, poveća.
  • Naša ideja jeste da se raspiše konkurs za osnivanje lokalnih turističkih organizacija. Pokrajinski Sekretarijat će u prvih godinu dana finansirati stopostotno novonastale lokalne turističke organizacije, te svake godine umanjiti procenat finansiranja i cilj je da do 2024/25. godine lokalne samouprave preuzmu finansiranje u potpunosti.
  • Analize naših istraživanja su pokazale da građani Vojvodine, kao i ostatka Republike Srbije, ne znaju kojim turističkim potencijalima raspolaže Vojvodina. Zajedno sa Turističkom organizacijom Vojvodine, planiramo da do kraja godine uložimo sredstva u digitalni marketing, odnosno u promociju lokalnih turističkih orgnaizacija i na taj način povećamo vidljivost njihove turističke ponude.
  • Kao primer dobrog rada lokalne turističke organizacije, naveo bih Turističku organizaciju grada Novog Sada, koja radi na profesionalnom nivou i koja je i uprkos pandemiji, uspela da održi intenzitet svojih aktivnosti. Takođe spomenuo bih i gradove na području Fruške gore i u Sremu, koji proleće dočekuju spremni sa mnogobrojnim planiranim aktivnostima. 

Desilo se masovno otpuštanje radnika u turističkom sektoru, mnogi ugostitelji su zatvorili svoje objekte, a isto je najavljeno i u predstojećem periodu. Da li vidite neki način da se to zaustavi?

  • Državna pomoć zaustavlja masovna otpuštanja u turističkom sektoru. Pokrajinski sekretarijat će na to uticati na taj način što će uslov za učešće na konkursima za razvoj i unapređenje turizma biti nemogućnost otpuštanja radnika u periodu od 6 meseci. Ideja je da na ovaj način prikažemo koliko radnih mesta u turizmu smo sačuvali.

Jedna od najjače pogođenih industrija, jeste i industrija događaja kojoj je rad u potpunosti zabranjen. Nazire li se rešenje za opstanak ove grane privrede?

  • Organizacija događaja koristeći online platforme, promenila je svoju formu rada i na taj način uspeva da minimalno održi svoje aktivnosti. U saradnji sa Novosadskim sajmom, Sekretarijat će organizovati online sajam privrede sredinom aprila.
  • Smatram da je vakcinacija jedino rešenje ove situacije. Ostvarivanjem dovoljnog broja antitela otvaramo mogućnosti povećanja brojnosti učesnika na događajima. Mogućnost organizacije događaja internacionalnog, pa čak i regionalnog karaktera je neizvesna do daljnjeg, ipak ono na šta mi možemo da utičemo, nalazi se unutar granica naše države.

Koje podsticajne mere u turističkom sektoru će preduzeti Pokrajinski Sekretarijat u narednom periodu i ko će imati prednost u njihovom dobijanju?

  • Naš Sekretarijat posebnu pažnju posvećuje oblasti turizma. U odnosu na prošlu godinu raspolažemo sa 60 odsto većim budžetom, namenjenim za pružanje podrške turističkom sektoru. Za konkurs koji je raspisan 1. marta, izdvojeno je 180 miliona dinara. Pravo na učešće u konkursu će imati svi oni koji su ulagali u izgradnju, u nabavku materijala, mašina i slično. Datum od kojeg ćemo računati troškove, jeste 16. mart 2020. godine kada je proglašeno vanredno stanje u Republici Srbiji. Prednost u dobijanju finansijske podrške, imaće oni privrednici koji su radili i ulagali u ovim izazovnim vremenima.

Vojvodina je područje gde mogu da se razvijaju različite vrste turizma. Koji je po Vašem mišljenju oblik turizma koji bi Vojvodinu dobro pozicionirao kako na inostranom, tako i na domaćem turističkom tržištu?

  • Nedovoljno iskorišteni potencijali nalaze se u verskom, lovnom i ciklo turizmu. Verski turizam predstavlja jedno veliko bogatstvo imajući u vidu da su sve religije zastupljene u Vojvodini. Putujući kroz našu pokrajinu bićete u prilici da na primer u Baču vidite belu i crnu crkvu, u Bečeju jednu preko puta druge vidite srpsku pravoslavnu i katoličku crkvu, poznate fruškogorske manastire i svi ovi sakralni objekti odlikuju se bogatim kulturnim nasleđem. Smatram da su Sremski Karlovci poseban biser turističke ponude Vojvodine. U toku su mnogi pregovori o unapređenju i razvoju turizma u ovoj lokalnoj samoupravi.
  • Lovni turizam u Vojvodini godinama funkcioniše ali javnost sa tim nije upoznata. Prilikom obilaska lokalnih samouprava i boravka u Novoj Crnji, saznali smo da kod njih svake godine organizovano dolaze lovci sa Kipra i vlasnik brenda Rolex, što u potpunosti prolazi nezapaženo. Zatim smo saznali da u Suboticu dolaze lovci iz Italije. U planu je pružanje podrške razvoja ovom obliku turizma.
  • Vojvodina se nalazi na ruti više evropskih biciklističkih staza. Sekretarijat će uz podršku Pokrajinske vlade realizovati izgradnju biciklističke staze Novi Sad-Beograd i on je kapitalni projekat koji je ušao u predlog Nacionalnog turističkog plana. Ideja projekta ogleda se u tome da se „starim putem“ kroz lokalna mesta uživa u vožnji bicikla između Novog Sada i Beograda.

Vojvođanska sela različite nacionalne strukture predstavljaju autentičnost Vojvodine. Kako se suprotstaviti gradskoj centralizaciji i očuvati jedinstvene vrednosti heterogenih etnografskih domaćinstava?

  • Upravo pandemija nam je pokazala kako veliki broj ljudi želi da ode na selo i da „pobegne“ iz grada. U seoskom turizmu, veliku ulogu igra i gastro turizam. Mi smo napravili posebnu liniju degustacionog gastro turizma, koja će pored vinarija obuhvatiti i područja seoskih sredina u koja planiramo da uložimo određena finansijska sredstva. Ideja jeste da mi plasiramo sredstva malim porodičnim domaćinstvima koji će svojim proizvodima očuvati nacionalni identitet.
  • Ukoliko zanemarimo prisustvo pandemije, turizam se zahvaljujući savremenim i informisanim turistima mnogo promenio. Većina njih zahteva personalizovanu uslugu i to je njihovo pravo. Naše je da im istu tu uslugu omogućimo uz adekvatnu naplatu. Naš cilj je da u naredne tri godine, zajedno sa Turističkom organizacijom Vojvodine obogatimo turistički ponudu Vojvodine, da pružimo turistima bezbroj mogućnosti i izbora koji će zadovoljiti njihove potrebe i da time dobijemo što više zadovoljnih posetilaca.

AutorNikoleta Morotvanski – Glavni i odgovorni urednik, Turistički žurnal

Fotografija: izvor, Turistički žurnal

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!