Kultura je način života – Nemanja Milenković – direktor fondacije „Novi Sad 2021″

1985. godine grčka ministarka kulture, Melina Merkuri i francuski ministar kulture Džak Lang su došli na ideju da se jednom godišnje bira Evropska prestonica kulture sa ciljem da se povežu ljudi u Evropi i da se poveća svesnost o zajedničkoj istoriji i vrednostima. Evropska prestonica kulture ustanovljena je kako bi se naglasilo bogatstvo i različitost evropskih kultura, ojačale kulturne veze među Evropljanima, spojili ljudi iz različitih evropskih zemalja, upoznale druge kulture, promovisalo uzajamno razumevanje i ojačao osećaj evropejstva.

Grad Novi Sad je doneo odluku da se kandiduje za titulu Evropske prestonice kulture 2021. godine, kada će ona po prvi put biti dostupna i gradovima i zemljama van Evropske unije. Novi Sad je decenijama unazad gradio prepoznatljivost i različitost na osnovu svog multikulturalnog karaktera i na osnovu velikog broja kulturnih i obrazovnih institucija koje poseduje. NOVI SAD 2021 je platforma za razvoj kreativnih potencijala Novog Sada. Ovaj projekat treba pre svega da motiviše i inspiriše radnike u kulturi, ali i sve građane na preispitivanje dosadašnjih vrednosti i postavljanje novih ciljeva u pravcu demokratskog kulturnog razvoja grada.

Naš sagovornik je Nemanja Milenković, direktor fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, koja vredno radi na stvaranju uslova kako bi se uspešno realizovali programi i delatnosti predviđeni za ovaj događaj. O tome koliko su turizam i kultura čvrsto povezani i šta Novom Sadu donosi titula Evropske prestonice kulture, pročitajte u nastavku.

Upoznati smo sa činjenicom da je zbog pandemije virusa COVID-19 prestižna titula Evropske prestonice kulture, pomerena za godinu dana i da će Novi Sad sa ponosom nositi i opravdati ovu titulu 2022. godine.  Koje promene u fazi organizovanja i samog programa je izazvala ova situacija?

• Novi Sad je, čak i u uslovima pandemije, uspeo da postavi nove kulturne prakse. Protekla  godine nas je podstakla nas da razmišljamo na drugačiji način, iskoristimo savremene kanale komunikacije i znatno podignemo kapacitete lokalne scene. Prvi smo u Srbiji, pa i u regionu, koji su, zahvaljujući mreži kulturnih stanica, još u vreme vanrednog stanja proizvodili nov sadržaj i plasirali ga onlajn, a sve to kroz javni poziv i konkurs kojim smo pružili podršku lokalnoj sceni. Kaleidoskop kulture takođe je uspeo da bude realizovan kroz A+B plan, odnosno uživo uz publiku, koliko su mere dozvoljavale i onlajn, što je nama bio pokazatelj da imamo kapacitete da se držimo tog plana. Pored toga, Doček po kom je Novi Sad jedinstven u Evropi poslednje četiri godine, održan je u potpunosti onlajn, ali smo opet i tu uspeli da kroz nastupe sjajnih muzičara najrazličitijih žanrova kao što su Stefan Milenković, Vasil Hadžimanov, Električni orgazam, Bič Kesidi i drugi predstavimo nove prostore za kulturu – prvu Gradsku koncertnu dvoranu, kulturne stanice i objekte u Kreativnom distriktu na prostoru Velikog Limana i proširimo publiku, koja je širom sveta mogla da prati taj program, što je takođe svojevrsna razglednica iz Novog Sada i poziv za posetu tokom 2022. godine. Konačno, time što je titula Evropske prestonice kulture za Novi Sad pomerena samo za godinu dana, a druga dva grada za 2023. godinu, potvrđuje poverenje koje smo stekli kao prvi grad zemlje kandidata za ulazak u EU koji nosi ovu prestižnu titulu. No, kao i sve u životu, ova situacija, ima prednosti i mane. S jedne strane, daje nam prostora da neke stvari legatski utvrdimo, i programski, procesno, prostorno i sa ljudima, a sa druge strane, mnogobrojne dogovore koje smo imali sa evropskim organizacijama sada moramo preispitati, jer nekima odgovara odlaganje, nekima ne. Mi smo bili spremni za 2021, a sada se neke stvari neminovno preoblikuju, a to je pre svega produkcijski veoma zahtevno. Konačno, treba uzeti u obzir i izmenjenu finansijsku situaciju.

Novi Sad je prva kulturna prestonica ispred zemlje kandidata za Evropsku uniju. Da li je to kompliment za ovaj grad i njegove građane?

• Kada vas panel eksperata Evropske komisije, u septembru 2019. godine, oceni kao jednu od najboljih Evropskih prestonica kulture, u pripremnoj fazi, onda je to i više nego dovoljan kompliment. Evropskom prestonicom kulture se ne proglašava, već postaje. Kao jedan od najdugoročnijih, time i najznačajnijh projekata EU, ona ima za cilj da se ne dodeljuje onima koji zbog svog značaja i istorije to već jesu poput Rima, Berlina, Beča… već gradovima koji to žele da postanu. Dakle, to je motiv i podstrek manjim gradovima da kulturu stave na prvo mesto kako bi se kroz nju razvijali socijalno, politički i ekonomski. Ako uzmete u obzir da EU broji više od 100.000 gradova, od čega je samo 60-ak do sada bilo Evropskom prestonicom kulture, uspeh Novog Sada je utoliko značajniji postavši prvi grad izvan tog okvira ispred zemlje kandidata za EU. Istraživanja potvrđuju da građani itekako primete i cene promene u kulturnim praksama koje se dešavaju, a kritičarima kažem čak i ako je to nedovoljno i malo, onda je opet dobro, jer je i so „samo” u zrnu. Svi mi svojim svakodnevnim postupcima predstavljamo našu kulturu, sa titulom ili bez nje. Na nama je da konkretnim rezultatima učinimo da naš grad nastavi da se razvija sa merom i ukusom i tako pokažemo da je ovde kultura način života.

Šta je to što će Novi Sad moći da ponudi svojim posetiocima 2022. godine kada zvanično bude nosilac titule „Evropske prestonice kulture”?

• Mi smo od starta znali koje teme su primarne – interkulturalnost, migracije, žensko stvaralaštvo, kultura mira, očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa Dunava… upravo one oblikuju program. Povezujući ustanove kulture i vaninstitucionalnu scenu, različite vrste umetnosti i žanrove, radimo na onome što je budućnost, nezaboravljajući ono što je naša prošlost. Mileva Marić Ajnštajn, Milutin Milanković, Milica Stojadinović Srpkinja, Nikola Tesla, Sava Šumanović, Milica Tomić i mnoge druge naše velikane kroz vizuru Novog Sada predstavićemo u evropskim okvirima kao neodvojiv deo evropske kulturne baštine. Vizija projekta „Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture“ je „Početak novog. Sada“, možda i pretenciozna, što verujem da i pripada entuzijazmu mladog tima Fondacije. Ako govorimo o prostorima, to je već sada vidljivo. Tu možemo uzeti za primer kulturne stanice po kojima je Novi Sad postao jedinstven u ovom delu Evrope i koje su u rekordnom roku, ne samo obnovile prostore (nekadašnja industrijska postrojenja, sportsko nasleđe, mesne zajednice i domove kulture) već ih stavili na raspolaganje kulturnim sadržajima, uključujući ravnopravno i građane i umetnike u stvaranju novih toponima grada.

Smatrate li da je ova titula Novom Sadu donela mogućnost intenzivnijeg razvoja kulturnog turizma?

• U svakom smislu. Ako govorimo recimo samo o prostorima, onda to već sada izgleda kao neverovatan poduhvat otkrivanja, zaštite i razvoja pet središta kulture. Gradska koncertna dvorana prva u istoriji grada, zatim zgrada Baletske i Muzičke škole, koje posle 70 odnosno 100 godina dobijaju stalnu i zajedničku adresu, obnova Podgrađe Petrovaradinske tvrđave posle gotovo 300 godina, Almaški kraj sa rekonstruisanom fabrikom za bojenje svile, konačno je prepoznat kao neponovljiva vrednost Novog Sada i kao takva zaštićen je kao kulturno-istorijska celina. Obnavlja se centar grada u koji smo smestili jedan od dva programska legata Doček, jedinstvenu proslavu interkulturalnosti u Evropi, koji je potvrdio, pre koronavirusa, da je u periodu godine za koji smo navikli da je malo slabiji za turizam, posećenost sada povećana. Revitalizuje se i otkriva ne samo prostor Velikog Limana već i njegovo ime u čijem okviru se posle gotovo jednog veka obnavlja industrijsko nasleđe u budući Kreativni distrikt. Na taj način podižemo novu svest o tome na koji način bi grad trebalo da se razvija u skladu sa 21. vekom, kako bi se iskristalisala najbolja turistička ponuda. Ključ je svakako u spajanju prostora i programa, dakle zaštititi, obnoviti i razviti prostore kroz program, a primer za to vam je i Kaleidoskop kulture.

Koji projekti su u planu da podstaknu razvoj turizma u Novom Sadu?

• Turizam se podstiče zapravo kroz čitav projekat Evropske prestonice kulture. Novi Sad je 2019. godine od strane „Lonely planet“, najprestižnijeg turističkog sajta na svetu, preporučen među top tri svetske destinacije koje bi trebalo posetiti. Zato znamo da se titula Evropske prestonice kulture ne tiče samo razvoja kulture, već da ona sa sobom povlači i druge privredne grane, poput turizma i ugostiteljstva. Stoga i u Fondaciji postoji poseban sektor koji se bavi projektima u vezi sa turizmom i ugostiteljstvom poput „Šetnji kroz nasleđe“ gde su uključeni građani i brojne organizacije, otkrivajući manje poznatu istoriju Novog Sada ili recimo „Grad ljubaznosti“ projekat u okviru kog zaposleni u uslužnim delatnostima i kulturnim ustanovama, oni koji su u direktnom kontaktu sa ljudima, stiču novi vid znanja koji se tiče lakše i lepše poslovne komunikacije. Nije kultura samo događaj, kao što ni turizam nije samo tura po gradu, već su to grane koje prožimaju jedna drugu, procesi koji ne mogu jedan bez drugog i čega smo mi svesni od samog starta. Na kraju i ako gledamo samo krajnji proizvod – programe i prostore, oni su zapravo deo turističke ponude grada, dok gore pomenute teme kojima se bavimo, lokalnu kulturu i istoriju stavljamo u evropske okvire, opet predstavljajući Novi Sad kao destinaciju koju nikako ne treba zaobići. 

Koji projekti će biti nosioci ove titule? Da li će Novosađani i nakon završetka 2022. godine imati benefita od realizovanih ideja?

• Vizija koju sam pomenuo, a sa kojom smo krenuli „Početak novog. Sada“ i jeste to – tek početak. Zato je naš slogan „Za nove mostove“, mostove koje mi sada gradimo i čije temelje postavljamo jačajući ljude i kreirajući nove dugoročne procese, a time podižući kapacitete prostora i kvaliteta programa, kako bi ti mostovi ostali i nakon same titule. Poenta zapravo i jeste u godinama koje dolaze nakon titule, jer nije svrha u festivalskih godinu dana, da od toga napravimo feštu nakon čega ne ostaje ništa. Utoliko su važnije upravo ove godine pre same titularne, a za koje i ocene Evropske komisije i nezavisnih stručnjaka, ali i reakcija javnosti govore da je Novi Sad već postavio dobre temelje i kulturne prakse i da se kulturne navike itekako menjaju. Već sam pomenuo infrastrukturne projekte, mi govorimo o 40 hiljada kvadratnih metara širom grada, i to nisu samo novoizgrađeni prostori, već, što je važnije rekonstruisani stari i oronuli prostori koji sada udišu novi život. Sve to ostaje budućim generacijama. Konačno, Novi Sad je dobio najsveobuhvatniju strategiju razvoja kulture grada u jugoistočnoj Evropi definisanu do 2026. godine. Ona živi u punom kapacitetu i kroz npr. Kaleidoksop kulture, programski luk koji ostaje legat grada, sa svojom decentralizacijom sadržaja i internacionalizacijom kulturne scene, a do njenog punog ispunjenja čeka nas još pet godina rada. Sve to daje nadu da Srpska Atina, a buduća Evropska prestonica kulture nastavlja da gradi svoju tradiciju i u 21. veku gde kultura nije samo jedan događaj, manifestacija – po najmanje titula, već način života.

Da li imate komunikaciju i saradnju sa drugim evropskim prestonicama kulture i da li su u planu zajednički projekti?

• Svi gradovi Evropske prestonice kulture zapravo čine jednu veliku porodicu. Mi se čak i ne posmatramo toliko kao konkurenti, već učimo jedni od drugih, prenosimo iskustvo, na čemu se i zasniva jedna evropska mreža gradova sa razvijenim kulturnim praksama utemeljena na evropskih vrednostima. Brojni su projekti već realizovani, tu su možda i najvažniji projekti sektora Međunarodne saradnje, poput Umetnika u gostima (Plants AiR), zahvaljujući kom se dešava svojevrsna razmena umetnika, koji iz drugih gradova dolaze u Novi Sad da stvaraju i povežu se sa lokalnom scenom, kao što i naši umetnici čine odlazeći u inostranstvo. Najbolja saradnja je možda sa hrvatskim gradom Rijekom, verovatno zbog sličnih izazova koje smo imali i zajedničke istorije i stanja u kulturi, zbog kog nam je bilo veoma žao kada su prošle godine bili onemogućeni da zasijaju u punom sjaju zbog pandemije. Zato smo još ponosniji što je baš naš predlog uvažen pred Evropskom komisijom i što je Rijeci i irskom Galveju data prilika da svoje programe predstave i tokom 2021. godine. Vodili smo se solidarnošću, kako vrednosno, ali i praktično, jer, kao što smo već pomenuli gore, projekat Evropske prestonice kulture tiče se i turizma i privrede i ugostiteljstva, a upravo su te grane zbog pandemije pretrpele ogromne posledice. Tako da kada govorimo o Rijeci i Galveju, to nije bio samo „udarac“ za kulturu, već i za njihovu privredu koja je značajno mogla da prihoduje na osnovu ovog projekta. Ipak, uprkos svemu, zahvaljujući baš toj solidarnosti i dobroj saradnji, umetnici iz drugih gradova – prestonica kulture, itekako će činiti deo programa 2022. godine. 

Šta za Vas, kao direktora Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, predstavlja titula Evropska prestonica kulture i kako Vi doživljavate kulturni život u Novom Sadu?

• Spolja gledano, Novi Sad i dalje prati imidž „mirnog grada“. Činjenice govore potpuno suprotno. Samo u demografskom smislu, on se za nekih sedam decenija udesetostručio, pritom na kraju 20. veka „čitav jedan mali grad je stigao u jedan mali grad“.  U tom smislu, Novi Sad jeste bio na raskrsnici šta on želi da bude u budućnosti. Podrazumevalo se da je „srpska Atina“, zaboravljajući da to jeste bio ideal s kraja 19. veka. Ostalo je pitanje šta on želi da bude u 21. veku. Sa titulama Omladinske prestonice Evrope i Evropske prestonice kulture Novi Sad je dobio novi vetar u leđa u određivanju strateških smernica šta su njegove ključne prednosti u odnosu na druge gradove u regionu. Grad kulture lepo zvuči, ali kultura je živi proces. Ona ne može biti ista u 19. 20. i u 21. veku. Lepo je biti dete uspešnih, cenjenih i uvaženih roditelja, ali vi ste ličnost za sebe. Novo vreme nosi novo breme i svaka generacija ga mora nositi na sebi zarad pokolenja koje dolaze. Zato izgradnja „novih mosotva“ kroz razvoj novih ljudi, procesa, prostora i programa jesu načela na kojima gradimo viziju projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“: Početak novog. Sada!

Šta za Vas znači kultura?

• Način života.

Autor: Nikoleta Morotvanski – Glavni i odgovorni urednik, Turistički žurnal

Fotografija: izvor, Turistički žurnal