fbpx

Budućnost organizacije događaja – Rob Davidson – Generalni direktor MICE Knowledge

Turisticki zurnal - najava intervja - za sajt 1200 x 500

Kakva budućnost očekuje MICE industriju i koje su najveće promene koje se očekuju otkrio nam je Generalni director MICE Knowledge-a, gospodin Rob Davidson. Glavna područja rada gospodina Davidson-a su konferencije i poslovna putovanja, a tokom poslednjih petnaest godina široko je pisao o tim temama. Pored toga što piše knjige, redovno piše članke za stručnu štampu o poslovnim putovanjima i turizmu, uključujući konferencijske vesti. Redovno se poziva da govori na međunarodnim konferencijama o temama vezanim za poslovni turizam i profesor je na evropskim univerzitetima.

Kriza koja je pogodila ceo svet ostavila je veliki trag na MICE industriju. Mnogi događaji su otkazani, a neki događaji su realizovani online. Kako ste se prilagodili situaciji?

  • Nema sumnje da je ova kriza razorila industriju događaja, od festivala i sportskih događaja, do venčanja i poslovnih događaja, kao što su konferencije i izložbe. Širom sveta vlade su intervenisale da se zabrane velika okupljanja ljudi, i kao rezultat toga, većina mesta održavanja događaja je zatvorilo svoja vrata dok su pojedini kongresni centri, pretvoreni u bolnice kako bi se pomoglo u rešavanju krize. Velika većina ljudi i kompanija koje uslužuju industriju događaja, poput organizatora konferencija, ugostitelja, hotela i prevodilaca, izgubile su prihode i suočile su se sa ozbiljnim teškoćama.
  • Lično, moj život se promenio u potpunosti. Pre krize, često sam putovao u inostranstvo u mnoge zemlje, uključujući i Srbiju, da bih govorio na događajima i predavao menadžment događaja na univerzitetima. Od početka krize u Evropi, nisam putovao izvan svog grada, Londona, i moj se rad 100% preselio na internet. Govorio sam na mnogim virtuelnim konferencijama i vebinarima i čak i svoja predavanja održavam putem interneta, za studente na univerzitetima u Poljskoj i Austriji. Ponekad mi je teško prilagoditi se govoru ljudima koje ne vidim, jer je teže uspostaviti dijalog i približiti se u virtuelnim događajima ili podučavanju na mreži. Vremenom, postepeno sam se navikao na to. Međutim, nedostaje mi uzbuđenje zbog međunarodnih putovanja i provođenja vremena sa prijateljima u drugim zemljama, kao i razgledanje. To su stvari koje se ne mogu lako reproducirati na mreži.

Da li smatrate da je u ovoj situaciji bolje rešenje održati onlajn događaj ili sačekati da se situacija stabilizuje i organizovati face-to-face događaj?

  • Veoma je teško predvideti kada će se ta kriza završiti, a to organizatorima znatno otežava planiranje događaja. Moj poslovni planer je pun događaja koji su predviđeni da se održe face-to-face tokom poslednja 3 meseca ove godine. Naravno, sve zavisi od pandemije i koliko vremena je potrebno vladama da je stave pod kontrolu. Mnogi organizatori eksperimentišu sa ‘hibridnim’ događajima, koji su kombinacija interneta i face-to-face događaja, i mislim da će oni i dalje biti podrazumevani sistem za mnoge događaje. Mnoge organizacije, poput udruženja lekara, arhitekata, inženjera i tako dalje, svojim propisima su u obavezi da svake godine održe konferencije, pa će ti događaji svakako biti realizovani. Za događaj Međunarodne asocijacije kongresa i konvencija, možemo biti sigurni da će broj posetilaca biti mnogo manji nego inače. Zabrinutost zbog putovanja i vladinih ograničenja za međunarodne posetioce definitivno će ograničiti broj ljudi koji prisustvuju face-to-face događajima

Kakvo je vaše mišljenje o onlajn događajima i vebinarima? Da li su to naša potencijalna budućnost ili ćemo se vratiti u prvobitni oblik događaja nakon krize?

  • Tokom ove krize, mnoge kompanije i organizacije su prvi put koristile onlajn događaje i vebinare. Jasno je da će neki od njih nastaviti da održavaju svoje sastanke na mreži, čak i nakon završetka krize – jer onlajn sastanci nude neke prednosti u odnosu na face-to-face događaje. Na primer, obično je jeftinije komunicirati sa kolegama na mreži putem aplikacija poput Skajp-a ili Zoom-a. Ne postoje troškovi putovanja i smeštaja, niti postoje rizici povezani sa putovanjima – kašnjenja u transportu, zdravstveni problemi i tako dalje. Takođe, učesnici online sastanaka ne gube radno vreme, jer ne ostavljaju svoje stolove za takve događaje. Takođe postoji prednost i za prirodno okruženje jer je manje zagađenja vazduha ako manje ljudi putuje automobilom ili avionom da bi prisustvovalo sastancima licem u lice.
  • Međutim, postalo je očigledno da i online događaji imaju mnogo nedostataka. Na primer, znamo da se učesnici u virtuelnim događajima lakše odvlače od diskusija. Teže se koncentrišu i brzo se umaraju. Takođe, vrlo je teško povezati se sa ostalim učesnicima na mreži i voditi dragocene neformalne diskusije koje se prirodno dešavaju tokom pauze za kafu i pauze za ručak. Takođe možemo pomenuti dodatni nedostatak pronalaženja adekvatnog vremena za onlajn događaje koji je pogodan za sve, zbog razlika u vremenskoj zoni.
  • Uveren sam da ovi nedostaci (i drugi) onlajn događaja znače da će se većina događaja kad god je to moguće, održati u face-to-face ili hibridnom formatu.

Kakva je budućnost face-to-face događaja? Koji će segmenti organizacije ostati isti, a koji će doživeti potpunu transformaciju?

  • Sigurnost i higijena na događajima postaće mnogo važnije nego ranije. Organizatori događaja će morati da učine sve što je moguće kako bi učesnici bili bezbedni i zdravi i sprečili još jedan talas pandemije. Sve dok virus nije potpuno pobeđen, na primer, pronalaskom vakcine. Videćemo promene poput socijalne distance učesnika, manje obroka na švedskom stolu, češćeg čišćenja i sterilizacije mesta. Organizatori međunarodnih konferencija sigurno će izbegavati zemlje koje nisu dobro upravljale pandemijom.
  • Za hibridne događaje, organizatori će morati da pronađu više načina za angažovanje učesnika na mreži i da ih zaintrigiraju podjednako kao učesnike koji prisustvuju lično.

Mislite li da je ovo bila lekcija za sve nas? Šta smo naučili iz čitavog niza događaja koji su se desili u proteklim mesecima?

  • Svakako smo naučili da naši životi u velikoj meri zavise od ljudi koje više nikada ne bismo smeli da shvatimo zdravo za gotovo: medicinskih sestara, radnika u supermarketima, vozača autobusa i tako dalje. Nadam se da će u budućnosti takvi ljudi biti bolje plaćeni za važan posao koji obavljaju kako bi naše društvo funkcionisalo. Takođe smo se podsetili na neverovatnu vrednost i važnost face-to-face događaja i njihovu ulogu u zadovoljenju naše osnovne ljudske potrebe da kvalitetno provodimo vreme sa drugima koji dele naše interese i naše entuzijazme.

Autor: Nikoleta Morotvanski – Generalni menadžer, Turistički žurnal

Fotografija: izvor, Turistički žurnal

PODELITE TEKST

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

MOŽDA VAM SE SVIDI

IZDVOJENO

zapratite nas

Prijavite se na naš newsletter i budite u toku sa aktuelnostima iz sveta turizma

about-img.jpg

Prijavite se na newsletter

Budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu turizma!